Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ви, па после тога наслонисте празну лубању на хладан камен вашега гроба и горко плакасте, а глас вам по немом гробљу немило и тупо хујаше, кâ оно јек од тупе мотике што по утроби новоископанога гроба рије...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Једи то Мицу што Алка прави хаљине истом тек што је Марко њој нове хаљине направио; Алки је опет немило што Марко толике хаљине Мици прави, а себе радом за њу мори.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' учас лати г' успомена нека, Па злато своје тури од себека, Још оком тужну немило пресече. То мутно око њојзи 'вако рече: Отале ајде, ја т' први пољуби, Ма злотвор први све друго обљуби!
65. И сада је баш година, И ја силне проли сузе: Сећа с' драгог, што судбина Немило ми сретној узе, Док ми с' ваша изненада Не забели зора млада. 66. Срећа моја ви сте сада.
Може бити... Ма страшило Оно грдно и немило, Што толике удри јаде, За час тињи куд нестаде? Од злосретног оног часа Нигде трага нити гласа.
Кô ван себе он бијаше, Кô сан му се све чињаше: Жив он своје дат оруже! Те погледа клето уже, Руке њему што немило Наопако узаптило, Па од гњева и од срама Маче силним мишицама: Пуцају му беле руке, Ма су луде све те муке,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
сурово изложен сунцу и свачијем погледу, он је још увијек мамио моје срце, звао ме у неки још неистражен кутак, сад немило огољен свјетлошћу, обећавао... Обећавао, растргнут експлозијом, смртно рањен, на умору ...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Рек'о бих да су се у самом нашем темпераменту легли узроци ових појава: нама је било немило све, што је доносило собом какву промену.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— Поезија, то је велико искуство И сазнање што се немило испашта. — Добар стих за мене то је тренут сјајан! – За песника, Госпо, увек бол потајан. — И мислите?...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То нешто немило, што њега тишташе, приону у божији часак и осталима. Сва се лица помрачише. Ђакон видје е ће олуја праснути, стога
“ Те ријечи дојмише се немило дјевојке. Поблијеђе као крпа, па оборивши главу истрже се. „Лако ћемо за то!“ рече Маркиша и оде.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух. Кадгод би видио што немило хоћаше га забољети у куљи. Сви грају. Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком
Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле, а сви се остали смијаху.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
бити миле сроднике своје гледати како мртвеукопатељи са клештама и чакљама из куће, собе или које друге стаје немило, као скота гола нага извлаче, на кола товаре и у гробнице опште между многе мертваце бацају.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' каж'те, богови силни, ви заштитиници мира! Зашто ме ова хука немило мучи и дира? Зашто овакав занос, са којим многи се дичи, Мени, најмањем створу, на подлост и порок личи?
Ал' тај млади живот, који сваког снажи, Немило ме дира и душу душу ми дражи. 3. Шта се мене тиче Ладино весеље, или чија радост или чије жеље?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— И за љубав и за новац понављала је тихо госпа Нола. — Нисам учена и не умем ти лепо и тачно казати шта сад осећам. Немило ми је на души, и хладно.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у Тим сликама... Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, само он бедан; свима до шале и