Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: Жнам!... (При одласку.) И напустићу га баш!... Господе, да немилокрвне туђинке, не волим се с њом ни ражговарат... Бог да јој душу прости, покојној госпођи, Ђурђевој мајци — а бјеше добра и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
тамо и зле страже пакостне, помрчни затвор, заузлана свеза, дебеле вериге, големи ланци, тешке негбе на ногу, дивље и немилокрвне слуге су онога пламена, и сами су ватрени.
Тако и све неправе, немилокрвне, поносне, гордељиве судије скоро с једнога сиромашка тешка уздахнућа низлаже, а праве и склоните, кротке уздиже.