Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох, зашто ме још у клици Неси, Боже, уморио? Зашто си ми немилосно Бела дана отворио И показâ још сувише Свако чудо и милину, Те с' отео тић лудани, Брзо нагâ у висину?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене. Стежи, о стежи, невидљива сило! И немилосно кости моје мрви, Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Колијевке какве би требале не имаду све наше ријеке; видимо ли ми ова страшила ђе пустоше немилосно земљу? Време земно и судбина људска, два образа највише лудости, без поретка најдубља наука, сна људскога ђеца ал'
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А месец мирно, залеђено гледа. На снежна поља и урвине леда. Студени ветар немилосно шиба. ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица
Хигијена несећања вида Мој буновни сан и савест што ми Дух и тело немилосно ломи. Хигијена несећања вида. Гледам да се свега мање сећам, Да не жалим ни прошлост, ни себе, Да се тихо што беше
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Неко их мучи, а не знају ко је. Јаук и писка свуда око мене! Стежи, о стежи, невидљива сило! И немилосно кости моје мрви; Док најзад моје не престане било, И не исцури кап последња крви! Стежи, о стежи, невидљива сило!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
црна лица, роге и репове, многима се расклопила уста, а многима за врат обрнула, јошт изрода свакога гадности. Немилосно вјерне слуге неба хулитеље свога творца гоне, зло ћерају с свијетлога дана у кипеће бездне тартарове, на небесну
Ова ће их тирјанства царица немилосно, с ужаснијем видом, насилствено, по својему праву, свободити од тешкога јарма, те их враћат у живот духовни.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Народе мој заробљени и кукавна Отаџбино моја! Немилосно ме тјерају с гробља, шибају ме страшно и ријечи ми у грлу стају.
Свако је чељаде стрепило и осјећало да се нешто невидовно увлачи и подмукло шири по торовима и стајама, обарајући немилосно све живо пред собом. — И Јаблана јутрос међу силним мрлинама нађоше мртва у тору!