Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— На мојој души, као сињи камен, лежи терет прошлости, а садашњост немилостивом руком срце ми цепа. — Уздај се, душо, у будућност! По њеним бледим, мирним цртама заиграо се тужан осмејак.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Само, после те љубави остаје горак талог меланхолије, туга над пролазношћу свега и над немилостивом прозом живота, онај природан »жал за младост« који је Станковић силније и лепше опевао но ико.