Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све је што живи на дну тмине С проклетством немим на свет пало — Све што не гледа у висине, И није једном засијало!...
Али ме најзад и ноћ срела, А црно трње све гушће. Падне ли звезда с немим мраком, И оде из сене у сену, Срце се дигне њеним траком: Ка месту откуда крену.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Резултат магијске пробе, обично „немим језиком“, казује девојци с које стране да очекује суђеника: „После вечере удавача узима орахе и баца их кроз камин
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Све одличне, одговори он оним благим тоном, у коме нема пи мало хвалисавости. Љубица га погледа са немим поштовањем. — Да ли је много тешко постићи такав успех? — Па није лако... Треба радити непрестано и о вољом.
брзо! Журите се! Гојко се осврну, па с чуђењем и немим питањем погледа писара, али овај гледаше само како се деца унезверила, па чекају шта ће им Гојко рећи и ниједно се још
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Огрн’о сам покров среће убијене! Кораком немим испод неба плава Ишао сам ходом тешких сомнамбула — То је био тол’ко сан колико јава: – Шетао алејом заспалих
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
хранитељ, наге у дом свој уводећи одеваше их, сироте нахрани удовице оправда, слепим, и хромим, и немоћним, и глухим и немим уистину мати би.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Погледа их својим немим старачким погледом, и наједаред јој прелете радост преко лица, које се развуче у весео осмејак. — Ђуро!...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
И на кули караули Ломљаву су тешку чули, Ал’ витези граничари Нису немим страхом стали; А зидови, опет, стари Никад нису задрхтали. „Видите ли турску силу Како јури у беснилу?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На својој смрти Прохор је дакле радио темељно. Можда је тим својим одласком, тим немим презиром, рекао више него васколиком буком и галамом коју је иначе око свега тога могао дићи.
али сам био дочекан Матијином бујицом речи (које су више личиле на псовке него на братско убеђивање) и Доротејевим немим чуђењем.
Можда би и овај човек што те сада тако псећи и скрушено преклиње немим погледом, у неком другом оделу, на неком другом месту, у неком другом времену пљунуо на те као на последњу нечист.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То се устима не изговара, али саопштава немим погледом. Домаћин је осетио нелагодност таквог расположења, па покушава да га одагна: „Чули сте, драги моји гости!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
8 Непомично, тамо горе. На висини звезде стоје; Вековима гледају се С немим болом чежње своје. Оне зборе један језик Тако богат, тако мио; Но ниједан филолога Још га није разумио.