Употреба речи немир у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ужас напада на човека читајући историју и видећи колики је немир и вражда међу људе уведена; неповина и праведна крв проливена; царства и краљевства пропала и од варвара опустошена

Па кад се једно цело општество оваковим скаредним обичајем отрује и окужи, какова нарави болест! Колики немир и смуштеније!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба пак воли што се није сплео са таквим тастом који би немир у кући чинио, само да чује да је Љуба на „шантли” пет сребра проиграо.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Искрено да кажем: ја нисам веровао ни у ону личну радост што ме чекала, јер се мој грозничави немир мисли никад. у мени није потпуно стишао и они тамни, замршени осећаји и она раздражљива, болесна осећајност никад нису

Јест нашто се варати? У целој природи осећам нешто потмуло. набујало, надошло и сочно што улива неки грозан немир и сав ваздух као да је пун крви и пене. Јест, части ми моје са свим несигурне, мора бити.

пате, и сваки од њих носи свој сопствен крст, а ја носим све крстове, и никако не знам да објасним овај мој мрачни немир у души. Само осећам да морам да плачем са свим а њима, и тражим све оне што плачу, — само њих свуда тражим.

једанпут сврши, са том проклетом брадицом, и као да им је криво што мали једном већ не умире, И Јуришић све више осећа немир, па би и борбу, и најстрашнију, претпоставио овој ужасно истој атмосфери; све док се пред једном малом станицом она

У оној мутно-слаткој забуни, са лицем које је откривало сав немир, Јуришић се љутио на себе и беснео: „Ја сам нитков. Ама шта сам ја то допустио, где ја То срљам?

живо пустити оним инстинктима и страстима да проговоре сопственим својим огњеним језицима, и тако сав овај неодређени немир што убија, угушити активном снагом, оном потребом за делом, енергијом што је преостала, оном акцијом што ослепљује ум?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Мајор Трифун Исакович, који је, тог дана, командовао парадом, ушао је био у гомилу и покушао да људе ућутка. Али је немир растао. Гарсули није био невешт и приметио је да ствари не иду како је мислио.

Међу официрима, у павиљону, настаде, исто тако, немир и видело се како Гарсули позва к себи једног, младог, хусара, коме нешто рече на ухо.

Аха! Неимање, што но кажу, немир је од свијета. Ти си, Павле, утањио, ал’ ако те немаштина вуче у Росију, махни се тога!

скоро у исте дане – како у једној представци Марији Терезији пише: неколико пута и у ономашних хорватских предељах немир догодио се!

Замор, немир, који обузима путнике на путовању. Госпожа Евдокија му, међутим, подвикну да није потребно да јој говори, као што јој

Кајзерлинг онда устаде и приђе Павлу. Гледао га је својим песковитим очима, хладно. Нека му капетан каже: Откуд тај немир у том народу и да ли је дознао зашто је владика, у истину, у Росију, кренуо? Шта кажу? Шта крију?

Да је било онако, како је Ђурђе предлагао, Исаковичи би били сачекали да, и Гарсули, и Сербелони, и сав тај немир у Темишварском Банату прође, а они остану. Па да виде шта ће даље бити. Ни ноћ не може вечно трајати.

Кад је Трифун полазио, све је по старом остало, а немир је по селима сербским био све већи, не мањи. Каже да је чуо да је било лома, и у Араду, и у Сомбору, и у Земуну, а зна

Били су срећни да та шарена гомила одлази из Кијева. Серби су били почели да уносе немир у гренадирску касарну. Псовали су официрима мајку. Костјурин се тог дана, на паради, појавио у бунди.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Сеобе му беху досадиле и немир који се ни у њему, као ни у свим тим његовим људима које је водио, није стишавао. Био је прошао са породицом, дуж

Сеобе му беху досадиле и немир који се ни у њему, као ни у свим његовим људима које је водио, није стишавао. Предвиђао је да ће опет, ако напусти

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Та чудна места која нисмо никада видели, са првим млаким пролећним ветровима, донеше неки чудан немир у наше ноге. Шта све нисмо чинили до тада да се спасемо отровне лепоте априлских ноћи?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

У дечју песму — и у њу! — увукли су се немир, сумња, неповерење. Дечја поезија после Вуча неће на бунту превише инсистирати, али се неће ни враћати — бар не често

Милићевић, Вук - Беспуће

Неугодно га је дирао глас живота који долази споља, узбуђује, потреса, уноси немир и буди сјене. Он воли те полумрачне собе са спуштеним завјесама, гдје само одјекују, празно и поплашено, његови кораци.

јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући. Они су скочили боси и необучени из кревета.

„Шта је то са мном?“ питао се увече Гавре Ђаковић, кад стајаше у мраку крај отвореног прозора. „Нашто сав овај немир, збуњеност, слутња која се рађа у мени? Шта ће то мени сада?“ И тражаше одговор.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

То је оно вријеме кад се и у дједовог синовца Ниџу, мог стрица, насели необјашњив немир. Најављују га туга и несаница, а на крају све то проговори кроз пјесму.

Пропјевао Ниџо, ожењен човјек, почео да будалеса и немир у фамилију уноси. — Хоће Ниџекања, у свашта ће тај заћи — спремно дочекује врагометни Веселица.

Једног прољетњег дана, друге ратне године, међу свакодневне посјетиоце кафана, оне с аеродрома, велики немир унесе вијест да су на партизанску територију пребјегли неки пилоти и механичари с два авиона. — Ето ти врага!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Али још уочи суботе она осети страх, немир, а и жудњу. Једва чека. Готово не зна ни како умеси, спреми за гроб. Док јој је дете било мало, те је мајка ишла с њом

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

А, ово треба да престане. Новац је у кући ватра. Немир, брига, неспавање, јесу сљедства овога. Ко оће да изгуби спокојство, нека само новаца зежели, пак ће му се намера

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Гдје ли жубори, кад букће слама, најлепши псалтир међу шљивама? Суморна журба - селидбен немир. Згубљено блекне овца Мраморка.

Стрепери, жбуко, у полијелеј светлост с присоја, које, распето о немир сна ми, тмушом келије изгони румен из шефтелије.

светлија потка предела, коју проткају нерви цвали ми по руј-очају родних брегова - а симетрија лирског облика, немир-икона, зебњу разигра ритам-сликама, што ме узносе брујем, искрама, из растрз-стања над крст изгона.

Док биљке сунча точак усијања, тек рудну жицу немир да излуди. У буков-крошњи гукну Бог и сумрак, а поток течно прогледа на шљунак. А мисли где су, шта су осећања?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

О ждралу бајку причаху плаву, и мени чежњом смутише главу. Од тога дана немир ме снађе, вечити путник постах, ждраловим путем по свету тражим, лето, неверна госта.

ЛАСТА: Јесени ево, пољима руди, а мене немир у зору буди, сањам све чешће обале Југа, далека мора, летења дуга. Зашто ме мори у јесен туга?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Тај језиви тутањ изазива нелагодна осећања, чудан немир и крваве визије... Јер сваки тај пуцањ доноси можда смрт и људи сада у самртноме ропцу умиру.

батерије и команданта, ишао сам куражно; али чим зађох у једну шумарицу и осетих да сам потпуно сам, обузе ме неки немир. Требало је прећи овако по равници хиљаду и пет стотина метара да бих стигао до наших пешака.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Треба их наплатити! Као нека секта, после толико година, док је књижевност значила само разбибригу, ми сад доносимо немир, преврат, у речи, у осећању, у мишљењу. Ако га још нисмо изразили, имамо га, непосредно, у себи.

Како је све у вези, на свету. „Суматра“ – рекох, опет, подругљиво, себи. Одједном се тргох, неки немир у мени, који није стигао ни до свести, пробудио ме је. Изиђох у ходник, где је било хладно.

Уморне очи доводе до визија. Сав горки немир и охолост, који бију од ових цркава, које као да су махнити зидали, пада на душу, и гласове са улице, који једва

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

А када ђаво, после једне или две песме, окрете да свира некакву игру, све их обузе чудан немир, дрхтавица нека уђе им у ноге, и ноге — хоћенеће — почеше саме да се подижу, као даје под њима земља горела и пекла их.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Али ето, осим плашње, ништа му не иде у главу, не може ни једна мисао сад да му дође. Напао га неки немир, нека плашња, коју ни сâм не може да разуме. Рука му необично дршће, једва држи у њој цигару.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

— Братоко мој, ко сум и где сум? — Пита Старопланинац, загледан у Универсум. А Паскал ће: „Смртни ме хвата немир, Кад се загледам ноћу у Свемир...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Увек би почела да осећа као неки немир, као страх. Да ли што је дотадања зимска усамљеност и повученост престајала и сав живот, који је до тада био ограђен и

И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе, него ради матере и куће — и она са тим

немира због изласка у свет, све јаче, све јасније се испољава, и, као нека змијица, почиње да је чупа и други немир, управо ужас: како ће сада, овога пролећа и лета, можда на првом сабору пред црквом појавити се која нова девојка,

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

14 НЕМИР 17 АЛИЛУЈА 19 НАШИ ПЕЈЗАЖИ 20 У КОЛЕВЦИ СНА 21 ЈУЛСКО ВЕЧЕ 23 СВЕТКОВИНА 25 ЊЕН ОДЛАЗАК 28 СА СВОЈИМА 30 СЕНКЕ 37 ТИШИН

НА ТЕРАСИ 91 МІЅЕРЕРЕ 92 СЕВЕРНА НОЋ 95 ЗАБОРАВ 98 ПОТРЕС 100 МИ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА ОВОГА СТОЛЕЋА 102 НЕМИР МРТВИХ 104 ГОДИНЕ 107 НА КАМЕНОЈ КЛУПИ 108 ЈЕСЕЊА СВЕЧАНОСТ 110 КРОНИЧНА СТАРОСТ 112 ИИ 114 НА

Крваве сузе ја сам тада лио, Сâм, ради тебе, у то доба позно. Како сам тада задовољан био! НЕМИР Устао сам, када Поноћ глува, Бледа, нема, у црноме велу, Невеселе, сиве стазе чува.

Тужбе ветра у гранама голим Са звуцима мог срца се друже. За све које волим — бол и страва, Немир живи; а њих можда трава, Мир жељени с неба чува плава; Док тог срца у златној самоћи, Које досад невоље су тукле,

Мутне очи изнемогло гледе. Моју стару рану од живота. Видим, немар суверени лечи, — Моју нежност, немир, јад без речи, Моју стару рану од живота.

љубичица Старих, и љубав, и наду пролећа, Па ма и млада а увела лица, — Ми, по милости божјој, деца овога столећа. НЕМИР МРТВИХ То је била тешка ноћ за тешким дâном — Ноћ увелих снага, ноћ умрлих бића, Ноћ чудних ветрова, заспалих

Склоњене од беде сред мртвога дола, Склоњене од чаме, од влаге и кише, Ја видех да их тежак немир поче Да нагриза — ту где влада смрти стега, Где хумке смис’о живота сведòче. С напором се дижу поцрнеле плоче!

Јер у том немиру природе и неба И немир се моје душе јасно зрца; Јер са сваком буном осећам да треба Поћи с буном тешко рањенога срца.

ЗА ПРИЈАТЕЉЕ Није то, мислим, будућност далека Када ће проћи сав немир, ругоба Живота земног, а ми рећи: нека! Пред сенком смрти и дверима гроба.

и грубо затворисмо срца За лепоту земље, и звезда н цвећа, За интимну радост, за туђ бол што грца, За љубав и немир будућих пролећа.

А с тим се треба помирити једном. Пролећа ваша тешки немир беху, Лета вам ватром нежна крила прже, Јесен вас гризе к’о савест у греху, Зиме вам неће полета да држе.

Пролећа ваша тешки немир беху. Пустите, дакле, све драге и миле; Пожел’те да их воде среће пути. Ви, испред кобне неумитне силе, Повуците

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ближе, ближе, кадли ко би... погодите?“ „А што да погађамо, но казуј“, рече Јока нестрпљиво, јер познаде на домаћину немир. „Нико други, до Спасоје Цуца!“ „Ха!“ гракнуше у глас домаћи, и наперише уши.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

И, заист[а], из тога се по вишој части рађају неслога, немир, мржење, вражба и свађа, понеже не познајемо како ваља ни сами себе ни друге.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— викну Бакоња. — Зар не видите да је фра-Брне немоћан? Њемука шкоди и најмањи немир. Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче... Сви се измакните, тако! — Та-ако! — рече најзад Брне.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ја сам јој ноћас за све. Узбуђен, дуго чека да га позове. Селом успорено лутају женска нарицања, лавеж паса и немир који само војска ствара. Све су буне друкчије, само су ноћи после њих увек исте.

Уздрхтао је, а немир се засвагда уселио у њега, јер је Анђа о томе причала по селу, а њене приче су преко Мијата стизале до Ђорђа.

Ноћ и село личе на вир пун ракова. Немир струји око чкиљавих лампи, честе су у кућама поред којих пролази, и лампе су смрт.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

»Нешто се буни.« Са своје површине она одбаци танку кожицу земље и ретке чуперке траве, али то није било довољно. Немир је у њој растао. Морала је да одбаци горњу, од сунца и ветра испуцалу кору, као да збацује изношено одело.

Затим се врати у кућу, али никако да се смири. Заједно с мраком све брже расли су у њој немир и туга. Иза завесе, високо у небу пловио је Месец. — Где да га тражим, Месече? — јаукну лепотица, али Месец није знао.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Али, на Великој пијаци од тог, политичког, немира нема много; други се један немир, трговине у бујању, овде оцећа и Узун пролази између различитог света чији се говори мешају и плету под замрзнутим

(Стражаре није примећивао.) Слушао је, у себи, немир који ће ускоро, слутио је морати да се стиша, и пре тог коначног одласка. А кад је угледао, 9.

Одувек је имао немир који је његову личност делио на читаво мноштво. Из тог је мноштва Велестинац успео боље да упозна две личности које

спокојство манастирских књижница и мир од дружења са књигама, други се нестрпљиво припремао за неспокојство путовања и немир од дружења са људима; док је први био задовољан само онда када је, ослобођен сваке потребе за деловањем, могао да се

Тако је немир опет гонио Ригу од Фере на деловање а Рига му се, послушно, предавао. Деловао је, али овог пута споро, промишљено,

Године што су следиле нису донеле мир који се очекивао, него немир који се могао претпоставити. Турци су надирали, страни утицаји се преплитали а међу српским главарима расле су жестоке

Попа, Васко - КОРА

питоми зује На влатима тишине (1951) СПИСАК ПАТКА Гега се прашином У којој се не смеју рибе У боковима својим носи Немир вода Неспретна Гега се полако Трска која мисли Ионако ће је стићи Никада Никада неће умети Да хода Као што је

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Јер оно збркано, онај неодређени немир који се увукао био у њену душу за време док је тамо унутра с напрегнутом пажњом пратила историју једне Маслове, па се

дотле само понекад осетила, не само да се наједанпут стишао кад се умешала у хуку оне миришљаве реке, него се тај исти немир сместа претворио у нешто одлучно до раздраганости, до прелома, нешто тако одлучно после чега се улази у нов живот.

А то не би био пад, никако то не би био пад него узвишење. Јер сва она бедна прошлост није значила ништа друго но немир, несклад, лаж, док је ово што ће да дође равнотежа, мир, склад, истина.

До виђења! Па је тек после растанка госпођа Леђенски осетила силно узбуђење и страх и немир да господин Леђенски не примети на њој какве год промене.

неке дубоке, непознате чежње уносила је увек у собу господина Леђенског неки мистичан занос који је у њему будио немир који се не може одредити. — О, ви сте врло, врло вредни, госпођице Тања! — Да, да. — И навикли сте већ, радите све?

Због свега тога страдао сам и у унутра осећао све већу сметеност, све већи немир и неспокојство. Једно јутро ускочио сам на трамвај за гимназију.

листова на ногама високим и танким, она ме је прво поздравила, док је мој поглед одмах пао на њене груди, чији се немир при сваком и најмањем покрету, а под њеном скоро провидном блузом, живо осећао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Њена спорост и стрпљење дјеловали су благо на мој немир. Шала јој је била тиха и блиска дјетињој души; умјела је да погоди прави пут к малом срцу и да из њега изваби

Дошао би ми аветињски спор и учаран ритам живота око мене: непознат немир покуцао би на прагу свијести, као наговјештај једног катаклизма.

Умијеће ока да погледа, умијеће уста да се насмијеше. Немир који стално пребива у угловима усница и који без починка моделира на лицу обасјаности и засјенице, осмијех час пун

Језа ништавила покретач је свега у нашем бивствовању, клица и немир сваког кретања и сваког тражења. Јер свако је човјечје тражење тражење једног излаза из безизлазности, сваки је његов

Свјетлуцави папир само се љескао. Густе се претворио сав у један немир, у један осјећај одговорности. Ја сам дошао с мајком.

Јер, знам добро, кад се презре и напусти један заклон, најчешће се не нађе никакав други: онај исти немир превладавања и непрестаног ослобођења зна постати демон који нас гони даље те одбацујемо редом све шансе спасења,

Пада у прах филозофија смирења, и смјеста ниче друга, супротна: живот, живот је све! Немир, уцрвани немир, кретање без краја и конца, то је све, то је врховна мудрост, то је једина истина.

Пада у прах филозофија смирења, и смјеста ниче друга, супротна: живот, живот је све! Немир, уцрвани немир, кретање без краја и конца, то је све, то је врховна мудрост, то је једина истина. А једини бог црв немира.

А једини бог црв немира. И он креће даље, уклето, робијашки... Ето, оче, мој немир, тај мој тиранин који не дарива смирење, за мене је једини, незамјењиви, једино могући бог, сав израстао из мене, „из

Очевидно се опет гноји. Мислим да имам нешто огњице. Све то већ добро познам! Најприје мали немир, мало узбуђење. Нелагодност у властитој кожи, жудња да се изиђе из себе, некуд напоље, као мјесечар.

Празнина данâ, мршавост збивања, једноличност режима убрзо укроте болесников немир, оморе његову прву разиграност. Заподјене се она позната безнадна игра узајамног заскакања и варакања између стрпљења,

И у томе протјечу, с почетка споро, сасвим споро, дани. Болесников немир још није сасвим савладан; он сваким својим чином, сваким сатом устрепталог мировања, сваким скрушено прогутаним

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица. А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Свирала је: венац снова, И висине, Немир срца и маглине, Што поничу из болова Од колевки до гробова Свију душа и векова.

Ћипико, Иво - Приповетке

Дуго синови оца посматрају, и све јачи нагон осваја их за кућом, па и нехотице у души буди се немир; раздражено гледају око себе, но благи поглед очев, пун трпљивости, смири их и наново се прегарају. А вријеме пролази.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

]“. 135 Слика људи који клече или леже поређани уз кућни зид изазива немир зато што садржи просторну инверзију: место унутра, са унутарње стране, они су поређани са спољње стране кућног зида.

који овде настају иду у најдубље; штавише, испод лаког споразумевања постепено нам се открива вешто прикривен унутарњи немир лика, изазван час њему јасним али тајним, час и за њега самог сасвим мутним жељама.

И као Јовча „то”, тако и Софка у младости, пре удаје, има своје „оно”. Немир који је с времена на време преплављује нешто је, додуше, одређенији.

Немир који је с времена на време преплављује нешто је, додуше, одређенији. Али се и она, кад осети да тај немир долази, једноставно служи заменицом „оно” или „оно 'моје' ”, што се нама читаоцима у ауторовоме говору даје као „оно

да се та чежња, премда би морала бити усмерена ка нечему или неком ван саме јунакиње, у извесном смислу посувраћује. Немир, наиме, који је очигледно еротски, тако силно захвата Софкина чула да јој тело измиче испод контроле: одваја се,

Спречена љубав махом је обострана, а осујећена осећања углавном и изазивају онај скривени немир у лику око кога се као око унутарње жиже окупља Станковићева приповетка.

Мита умире, дакле, и од безвољности;179 отуда и она стрепња, немир у погледима и покретима укућана, онај несвесни страх од почињене кривице.

Пук је пролазио кроз њему непознате крајеве. Обревши се у правој туђини, људи су се узнемирили и уплашили. Њихов немир и страх долазио је, међутим, и отуда што су се кретали кроз нове, непознате пределе: изменила се „земља под ногама и

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Дај ми да видим свршетак твог лета Мир твога кретања што ми немир снио И непокретност моја кад сам мртав био Сам у свом срцу без муње и цвета.

Краков, Станислав - КРИЛА

Грмљава и тресак све бржи, нервознији, луђи. Осећа се да ће сада десити се нешто. И туђе гранате сада фијучу и хује. Немир је у свима. Нешто се догађа. Груну крај њих пуцањ, други, трећи. Све се трже, прену.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Пожуримо! — рече Груја. Валови магле промицали су покрај нас. Разреде се, затим се опет згусну. Обузе ме немир. Над нама је светли застор магле, и сунце само што није пробило. Сетих се оних речи: „Чувај се магле.

Војник остаде. — Силази доле! — опоменух га. — Извлаче се... Дижу се... Трче десно... Скупљају се. Опет ме обузе немир. Као да осећам неки кобни дах, нешто ме гуши. Смета ми чак и каиш од шлема. Повлачим га прстима надоле.

Умирио сам је унеколико, иако је мој душевни немир бивао све снажнији. Изгледало је као очигледно да када јој једнога дана стиснем руку на станици и кажем: Адіеу!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Велики истраживачки жар и немир неверника то доба неће загревати; експериментисањем, ризичним и дрским, оно се неће одушевљавати.

одлазим с мјеста кога, и страх ми се јежи, једа л' боље другди наћи камо нога тежи; Што, премда ми серце трза, немир даје љути, Ведрије ми небо бива него облак слути... У отчизну! Може ли што више бити благо?

огрталу, Па је њојзи говорило Гласом шупљим и потмулим: „Заклетве се твоје сети, Заклетва је погажена Срцу немир, души пак’о, А у часу умирања Ко с’ обрече под заклетвом, До другог је везан гроба.

То је цео несрећников живот — батргање једног изузетног духа у ниској средини која му је усадила и немир и раздраженост и манију гоњења.

Ћипико, Иво - Пауци

Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.

— Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир. Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. — Чекаћу те нефаљено!

— О чему? — одговори она к'о за се и — диже се. Диже се и он. — Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. — Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.

Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. — Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Наредио сам да га одмах одведу и затворе да не би уносио немир и страх међу остале. Па ипак догодило се нешто што ме је натерало да одступим од својих замисли.

у моје грешне мисли, веровао сам да сви одреда знају за моје тајне болове, одакле потиче мој неспокој и куд тежи мој немир. Грдне ли заблуде! Други, у ствари, то сам сазнао доцније, никад не знају ништа о нама. Никада.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

пада; тишина се свија, У милу тоне васиона сва; Вечерња звезда трепери и сија: Весело све је - само нисам ја! Немир ми стискô уморене груди, Несрећно срце што љубити зна!

Светови у миру блуде. О, срце, и ти се смири! Вечити склад и покој нек блаже немир твој; И дух, запојен њима, да крила слободно шири По тавној ноћи тој. 1888.

драги, то је јад, Најзад се све продаје. 1883. СПОМЕН Времена мрког мину вид, И немир прође војни, На мирног дома тврди зид Положен мач је бојни.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Једаред сам нешто потрефио, и сад хука-бука ни за што. — Али осећа Бранко да је у њему прорадила амбиција, велики немир човечје душе. Бранко је као болестан. За његову урођену ведрину, то је мутна зона. Сиромах писац сиротих Јевреја!

као да није било у његову животу, то јест, његов живот је био као и свачији, само што он није допуштао ни узбуну ни немир, ни нагло отварање и затварање врата, ни разговор задуван.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Онда их обузе немир. Сутрадан тражили су одмах и они дозволу за варош. Ко није имао угледније одело, тај је позајмљивао од својих другова.

А, јок! — и он одречно махну главом. — Шта му је? — запитах медицинара. — Халуцинације... пред смрт. Обузе ме неки немир, и учини ми се као да је и та смрт нешто видљиво, што лебди над главама свих нас и само чека тренутак...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Задрхта Цвет, од стрепње, али не рече ни речи. Немир путовања потресао је Капљицу од врха до дна и жудња за одласком ускоро постаде јача од привржености Цвету.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Поле је покривено мртвим јунацима. У ту тишину вереница и мајка уносе немир свога срца и мере њиме величину губитка. Тако раде и стара Гандхари и њених сто снаха на једном сличном разбојишту у

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Авиони, авиони! — зачу се с њиве нечија вика. Иако нису знали чији су авиони, дјечаке спопаде необична зебња и немир. Губећи дах, пожурише у правцу школе. Одједном, негдје у даљини, одјекну потмула тутњава од које задрхта земља.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности