Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Чекам и чекам све ноћи Тог путника с неком вести. ПЕСМА Изгубих у том немиру Другове и све галије. Који је сат у свемиру? Дан или поноћ, шта ли је?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
рукама па је, ноздрвама страшно раширеним, удисао мирис оног најстраснијег меса и тако ускипео и распаљен, у лудачком немиру свих нерава, грчио се и трзао док су му очи пламтеле оном грозничавом ватром и у мозгу бучало до несвестице. ІІІ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
у Срему, из Земуна, гроф Вилар, у чијој се служби налазио и Подгоричанин, кога смо поменули, јављао је, у Осек, о немиру међу српским становништвом Срема. Писао је о „похоти побуне и умишленију ребелије!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И он, ни сада још никако не верујући у то, од среће, није на коњу могао да се смири. Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер у том немиру природе и неба И немир се моје душе јасно зрца; Јер са сваком буном осећам да треба Поћи с буном тешко рањенога
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
сокаком пуним снега до повија накривљених плотова, суља се по поледици кроз сумагличасто свитање, по гласном немиру села.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И док су јој се девичанске груди таласале у оном немиру, она је бесвесно, заједно с цвећем и снеговима, поздрављала овај слободни, широки, радосни живот.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
! Док сам у непрекидном кретању, док сам у вјечитом немиру, имам илузију да смрт не може да стави руку на моје раме. Вјероватно постоји неки источњачки мит или легенда (а ако не
Ћипико, Иво - Приповетке
И јутрос...ма што да на се пљујем?!...Е,да ми није ради дјеце! Тако у бризи, невољи и немиру пролази им живот. Ниједно није задовољно, а живе заједно, јер су на то навикли, и не може друкчије да буде.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је наслутити да је сећање на претке према првој пишчевој замисли било зачето не само у телесном него још и у еротскоме немиру. А јесте.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У њима, наш човек се први пут стао обазирати по свемиру и људском немиру. Иако споменик прохујалог живота, оне, „златније од злата“, могу бити још једном, ма и за пролазан тренутак читаочев,
У вечном света немиру ти си Један уживао мир. О, срећан ти си! Сад те у гробу Вечити обима мир. 1852. Јован Ст.