Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ То дочуо млад Немија, Па отиде своме дому. Опаса се невестачки, Па отиде на кладенац, Трже Раду за ручицу Одведе је у шумицу.
Стаде вриштат’ бела Рада: “Јао мени и до Бога, Није жена ни девојка, Већ је ово млад Немија!“ Седели су у горици, Док се јасно сунце роди.
Пишти Рада како змија: “Јао, леле, мен’ до Бога, Како ли ћу мајци ићи?“ Ал’ говори млад Немија: “Ако не смеш мајци д’ идеш Ајд’ д’ идемо мојем дому.“ 210.