Јакшић, Ђура - ПРОЗА
уздахнусте ви, па после тога наслонисте празну лубању на хладан камен вашега гроба и горко плакасте, а глас вам по немом гробљу немило и тупо хујаше, кâ оно јек од тупе мотике што по утроби новоископанога гроба рије...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ко зна од кад тако. Но у немом долу, Глас пане ли само у та места чиста: Сва тишина тешко уздахне у болу, Рефрен патње оде од листа до листа.
Кô немирна савест што први пут спава, Тако спава море у немом блистању. Чемпресова шума бдије; месец на њу Сипа своје хладно сребро; одсијава Модро летње иње са високих трава.
А море је пуно звезда, па их њише, И по жалу немом, празном и без сене, Котрља их сву ноћ, кô песак и пене... ЉУБАВ Из Стона на Пељешцу Стоји пуста црква без гласа
Црњански, Милош - Сеобе 2
је био избезумљен немоћу, да ма шта измени, у несрећи својих сународника, тако да је, пред том капијом, скоро викао, у немом монологу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Страшан је био тај поглед: шинуо је Љубицу преко срца страшније од гујина уједа. Беше у њему, у томе кратком, немом, отвореном погледу читав бездан прекора, чуђења, сажаљења... беше он речитији од свакога говора.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Овамо, с друге стране, по вароши, у улицама, које су се овде свршавале, све је још било у немом мраку. Само њему, госту, чинило се да — (а то као да гледа обрнуто, кроз себе и иза себе) — отуда са њине, Софкине
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
земље Србије, Што претећ' сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.
Ко зна од кад тако. - Но, у немом долу, Глас пане ли само у та места чиста: Сва тишина тешко уздахне у болу, Рефрен патње оде од листа до листа. Ј.
Ноћ светла и плава... У твоме врту свака ружа спава, Ладолеж засп'о на широком пању. Путују облаци у немом блистању; А ваздух без гласа, без звука, без јава. Ћарлија чемпрес, и мирише трава; Ноћ тешком купом злато сипа на њу..
А море је пуно звезда, па их њише; И по жалу немом, празном, и без сене, Котрља их сву ноћ к'о песак и пене... Ј. Дучић XЦИВ ПОДНЕ Над острвом пуним чемпреса и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
]”. 105 Виђен заједно с мајком, он је „газда Марко”; али виђен с кућом, он је „купац” - тако Софка опажа и у своме немом говору именује.
Тодора (сама та „мама”) може преузети једино у облику „маму њену”, а онда се у том облику поново појављују у Софкиноме немом размишљању.
Отуда мала јунакиња добија подстицаја да саму себе у немом размишљању, па и у интимним жељама, почне доживљавати - што се види у именовању - не просто као Софку, него као Софку
Уз то се у њеноме немом размишљању придев ефенди-Митина сваки пут даје под наводницима. Зато, наравно, што долази из туђег говора, потиче из
је да је у обема недовршеним верзијама приповедање било засновано на Софкиноме сећању, што даље значи и на њеноме немом, латентном говору. Јер Софка то сећање не износи сама, него га од ње преузима и место ње говори аутор.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Србије, Што, претећ сунцу, дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И ја, уморан тешко са даљна некаква пута, На пусту обалу седам. И тада поред мене Мртвачки пролази спровод у немом свечаном ходу, А маске на лицу носе и луди, деца и жене. Одакле долазе они?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја сада седим, једини његов посетилац, у овом немом театру и пренашам се у мислима у времена када су овде извођене драме једног Софокла и Еурипида.