Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Јан и Елвира пођоше мучећи пут двора. Цурица бјеше јако узбуђена и кришом погледаше брата. „Немојмо казивати да смо га видјели!“ рече он молећим погледом. „Немојмо!“ поврну она жалостиво.
„Немојмо казивати да смо га видјели!“ рече он молећим погледом. „Немојмо!“ поврну она жалостиво. „Карали би нас као да смо ми криви; знаш, мама, кад год се наједи, увијек пријети да ће нас
Ћипико, Иво - Пауци
А знате — неће га жена!... Сви прснуше у обијестан смијех. Нико се смрче и не одговори. — Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! —Оставите! — мумља још стари Анте. —Јадан нима зуб'!