Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Не осећају љубави!...“ Ви, госпо, грешите! И после смрти грешите! Ја љубим! Ту моју тајну немојте ниједне ноћи гробару приповедати. Гробари, попови и бабе не умеју тајне чувати.
Да л’ јој се још милијуни клањају, као пређашњих векова? Да л’ гину јунаци за њу? Ох, госпо, па немојте старца лагати, грехота је!... Кажите му право: да је лепша, милија, сјајнија.
? . . . . . . . . . . . . . . . . . . Но, но, г. ђаконе! Немојте се одмах тако плашити. Ја с мојим свецима не мислим одмах па у вечити календар!
— Кнеже Радоване, немојте га мучити, — примети учитељ, — гле како га зној пробија!... Сирото дете!... Ено паде!... Милисав је посрнуо, и да га
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда почну псовати и проклињати таку срећу. „Немојте, браћо, — рече један од њих — ви добро знаше да су радост и скорб две сестре које једна за другом долазе, ви сте се
Не, браћо Србљи гди сте год, немојте да се о вами рече оно што је Солон неким у своје време говорио: „Υμών δ΄ έις μεν έκαστος αλώπεκος ίχνεσι βαίνει,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он живи сада са својим синовима и прочом породицом у Русији, у Хотину. Ако ја пре умрем а они се дотле не врате, немојте заборавити да тамо имате стричева, браће и сестара, које још нигда нисте видели.
„Ми морамо Пореч-Алију или жива или мртва у рукама имати, ако не побегне. А ви ако га почнете бранити, немојте нас кривити шта вас снађе”.
да хоћете само поћи, сад би вас ја собом у Париз водио, пак да видите добре и брзе помоћи, а од Руса се никад надати немојте.” Кажем му ја, да смо ми с Русима једног вероисповеданија, и да нас та надежда овамо вуче.
Бирташ наслага брезови̓ дрва пуну фуруну, пак затвори и рече: „Немојте отварати, док сва дрва не изгоре и угљен се учини: убиће у главу”.
(Овде, децо, немојте ми замерити что ја не пишем имена, будући да смо онда крадом и с великом опасностију пролазили кроз туђе земље и ништа
ја виде̓ да идемо опет у ордију, паде ми мраз на образ; али опет се прикучим њима двојици и рекнем: „Забога, бегови, немојте тако, да идемо обојица, но да се један вратимо у Шабац, да оне бегове доведемо на ово место”.
Но се главама играти немојте; свак своју војску, који пушку понети може, у гомилу, пред Хаџи-бега! А ето господара, сутра ћемо одавде поћи; пошли
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Хоће кмет све у обор! Немојте рећи да вам није казано!... А знате ли ви шта је то рога? Не знате, је ли? И не дао вам бог да знате!...
Шта је даље било, бог би га свети знао! Само да се ко прикрао, могао је чути у вајату загушен Ракин глас: — Немојте, браћо, молим вас! Даћу вам дваест дуката... Кумим вас, пустите ме!... Куд ћу од бруке сутра?!...
— Али пази да се добро владаш!... Немој се свађати са практикантима. Немојте тамо сипати песак један другоме на главу ни привезивати којекакве репове на капут кад излазите из канцеларије, јер не
јес' чуо, није ово лудачка кућа!... Па, онда, немојте се згађати лењирима ни брљати астале мастилом. Немојте ми дрљати по дувару којекаке куке, као онај дугачки што се сад
јес' чуо, није ово лудачка кућа!... Па, онда, немојте се згађати лењирима ни брљати астале мастилом. Немојте ми дрљати по дувару којекаке куке, као онај дугачки што се сад торња одавде; јер кога у'ватим, уши ћу му ишчупати!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. — А, после, немојте им све ни кабулити. Будите мало оштрији према њима!... — Не брини!... Има их и таквих.
— Одвуците овог маторог пса у подрум. Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: — Немојте ме вући. Сам ја идем. И баци један оштар поглед на све... Тај поглед је много говорио.
Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... Суреп му даде, али само један гутљај. — Немојте ме мучити... Изгорех! Суреп ништа не одговори, али му више не даде.
Он гледаше војску како се приближава... Онда се окрете тобџији: — Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне! Али добро да ми гађате!... Грехота је да куршум џабе оде!... Којекуде...
— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити! Хитар одвише, срећу прескаче!... Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!... Пази!.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Унутра има хиљаду и сто и један дукат. Они се згледаше. — Из тога зидајте најприје школу, па цркву. Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.
Морате код мене учити. — Свака лекција од вас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. — Добро. Онда је прво: немојте да ласкате. — Хоћете, тј., да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад нисте ласкали? Она лако поцрвене.
— Добро. Онда је прво: немојте да ласкате. — Хоћете, тј., да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад нисте ласкали? Она лако поцрвене.
Ја знам да вам је дуго време кад сте са мном. — А ви идите кад знате. Учини ми се да ће то рећи: немојте да ме терате да вам кажем да вас волим. Па ипак устах и пођох. — Лаку ноћ! Дајте ми бар руку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Персо, деде мало вина — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин Спирина кућа, то је једно исто.
та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин Спирина кућа, то је једно исто. Немојте после да се тужите да вам је било дуго време. — А благодарим.
— Молим вас, немојте да вас то збуни ни најмање, господине — вели му гђа Перса — ви је сад први пут видите па вам је чудно можда.
Извин’те што сам се толико задржао. Први пут, па толико да траје визита... — Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде — вели гђа Перса. — Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу.
па ни моја најбоља другарица Јула. — Ах, кáква — рече и ману сетно руком, а гледа у њу. — Немојте, немојте — прекиде га Меланија — знам ја мушки неверни род. — Ал уверавам вас...
па ни моја најбоља другарица Јула. — Ах, кáква — рече и ману сетно руком, а гледа у њу. — Немојте, немојте — прекиде га Меланија — знам ја мушки неверни род. — Ал уверавам вас...
»Није«. — Али мâмо... — Иди ми с очију, сва си ми мораста! — Немојте ме, мамо, само псовати — моли је Јула, покри лице кецељом, и заплака се. — Лепо је младић пита, а она се укипила к’о..
послуша мáму, и отвори широм прозор, а Шаца се привуче полако, а Јула му пружи своје беле пуне ручице, које је овај (немојте мислити да писац претерује, иако се све ово догађа у једном селу) галантно и обилно обасипао пољупцима. — Лаку ноћ...
она ваша... ваша супруга? — Но, па ја сам... ја, пречесњејши господин’ Кирило! А шта би к’о хтели? Деде немојте обилазити као мачка око вреле кобасице! — Но, па ако сте ви старији у кући, к’о што кажете, а оно молио би’ вас...
, па нисам рада да ми се пребаци... — Верујем, верујем, слатка, и сама сам вам таква. — Знам, знам, бар мени немојте, гнедиге, говорити... — Па кол’ко знате, слатка, кол’ко знате! — наваљује гђа натарошевица.
— А је л’ остало још у комаду? — Бо’ме, потрчао је све сам први ноблес у Бечкереку и све разграбио. — Јуф! Та немојте ме, гнедиге, плашити! А пошто риф? — Тридесет и две крајцаре, ал’ треба се умети и погађати. — Та шта говорите!
? Говорим ја њој откад још: »Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лêр код фрајле Нимфидоре, да научи да хеклује
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— запита га између осталог госпа. — Допада ми се. — Па хоћете ли да јој то кажем? — Немојте, ако бога знате! — А зашто? — Бар сад још не, док се и о другоме не поразговарамо. — А шта је то друго?
Пера, када је вас узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, немојте се наћи увређени, боље ми се допадате него ма која. — Молим вас, ви мени јако ласкате.
— Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете? — Колико би' ја хтео искати, о том немојте ни питати, но само: колико се могу од вас надати?
знам сигурно да карте мислите, ал' ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даље ни за мој дуг бринути, као год што ја више нећу о вами ни фрајлаСоки да се бринем.
Само ми је брига за дете. — Ја ћу дете као своје сопствено држати, особито кад се има откуд. — Немојте одма’ с дететом почињати.
Ако на то не пристајете, немојте ми ни писати, јер већ онда знам да нисте у стању. Остајем ваш искрени Љуба Чекмеџијић Са овим писмом, дакле,
— Е, та ви сте увек здрав човек били, само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, могу вас урећи. — Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро! Морате да ме пецнете.
— То је била фантазија од Талберга. — Шта, фантазија! Ал’ немојте нам, молим вас, фантазије свирати! Тако то бучи човеку по глави као да ће да полуди. Није чудо што га зову фантазијом.
Хајд’ унутра! — Молим вас, либе мутер, немојте ме тамо водити, то је човек мизерабл. Ја се не знам с њим разговарати. Он мене не разуме кад ја говорим о фортепијану,
— Молим вас! — Више вредите него ма каква девојка! — Немојте ми баш тако ласкати! — Верујте ми, што год говорим, из срца говорим.
— Ха, ха! — Немојте се смејати! Ја искрено мислим. Зато би’ молио да дођете са мном у другу собу; имам се с вама нешто важно разговарати.
Мора она још моја бити! — О том, чика-Гавро, немојте рачун водити; она се с вама само титра. — Није баш ни тако! Знам ја њу; ђаво је ова; само се чини тако, да ме лакше
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Само што о томе не вреди данас говорити, а што се тиче њега ја се надам и верујем да ће време све излечити. Мени немојте ништа захваљивати, јер сам ја учинио само оно што ми је другарска љубав и другарска дужност према Алексију налагала.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Моја драга, кад немам мужа по вољи, бар да се по вољи носим. Он да није узео официрску кћер. КАТИЦА: Немојте, слатка мамице! Видите, откад нисам и ја аљину променула, пак не протестирам. ЈУЦА: Кад си луда.
МИШИЋ: Забога, кир Јања, немојте тако строго поступати с вашом кћерју! Та, фала богу, ком ћете и ви, њу једну имате, подајте је за њену прилику.
О теос, филакси, морамо да пођинимо свију! МИШИЋ: Кир Јања, ја вас молим, немојте да вучете грех на вашу душу; немојте је давати старом кир Дими! ЈАЊА: Господин нотариус, ви мене увређивате!
О теос, филакси, морамо да пођинимо свију! МИШИЋ: Кир Јања, ја вас молим, немојте да вучете грех на вашу душу; немојте је давати старом кир Дими! ЈАЊА: Господин нотариус, ви мене увређивате! Шта фали моју Јуцу?
ЈАЊА: О, талас Јања, што ћиш да пострадаш како Диоген у Коринт! Господин нотариус, немојте да ми убијте моја шпекулација. Ја сум човеку трговац. МИШИЋ: Ајдете, кир Јања, пролази време.
МИШИЋ: Ајдете, кир Јања, пролази време. ЈАЊА (клекне): Тако вам вашу добру духу, господин нотариус, немојте да ми убијте! Ја сум човеку стар! КАТИЦА: Али, господин Мишић!
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ довикивао је слугама. Павле се онда поче праштати и рече, брзо, Петру и Петровој жени: „Не бојте се! Ја одох! Немојте да ме оплакујете, као да ми дебели Ђурђе спрема гробницу у Хртковцима. Далеко је до Осека.
Међутим, одмах потом сетио се како је Трандафил, полазећи да кола доведе, викао: „Та што би се човек предомислио? Та немојте увек бити злослут, молићу лепо!
Теодосије - ЖИТИЈА
Ако закаснимо, немојте се љутити, јер сам чуо да тамо има много јелена. А отац његов, угађајући му, рече: — Нека је Господ с тобом, чедо,
сврже са куле ризу своју и младићке чисте власи главе своје, а уз то написа и писмо родитељима, да их утеши, молећи: „Немојте ништа тужити за мном, нити ме оплакивати као погинула, рече, него боље да Бога молите, молим, не бих ли како молитвама
Ви, дакле, не будите неразумни и без страха Божјег због овога, него штавише украшавајте живот страхом И трепетом, И немојте вршити војничку службу без правде, већ помишљајте да је Бог увек с нама; и ако творимо што добро или лукаво, све се
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ (нервозно): Откуд ја то знам? МАРИЈА: Питам због кофера, 'оћу ли онај већи или...? ПАВЛЕ: Немојте ни један, не треба ми! Нећу ни једну марамицу да изнесем из ове куће... Не треба ми! МАРИЈА: Како господин жели.
Хм, мртав! Добро би било, али у томе и јесте ствар што није мртав. РИНА: Али ко, забога, о коме говорите ви? Немојте ме мучити? АНТА: Патите ли ви од срца? РИНА: Да!
то је немогуће... то ваш болесни мозак... то је... Господе боже, ја ћу да полудим! АНТА: Немојте! То не смете овога часа. РИНА: Не, то није истина; реците да није истина, реците, реците!
АНТА: Па јест, право имате! РИНА (опет прилази телефону, али не маркира још бројеве): Слушајте, немојте ми дозволити да правим узбуну; ако је то шала или ако сте превидели... АНТА: Али ко би се тиме шалио!
АГНИЈА: Па има, дабоме, кад је већ одложено венчање. СПАСОЈЕ: Ама, што си окупила то па то! ВУКИЦА: Немојте ми, тетка, молим вас ни помињати то венчање. (Оде сточићу и нађе тамо себи неку забаву.
СПАСОЈЕ: А, тако ви сматрате ствар? Свако себе? Па добро, онда нека свако себе и гледа. Само, немојте пожалити ако ја пре допливам до обале него ви. НОВАКОВИЋ: То ви као да нешто претите, газдаСпасоје?
СПАСОЈЕ: Добро, врло добро. Прати ли вас ко? ИИ АГЕНТ: Два жандарма, ено их на улици. СПАСОЈЕ: Немојте их остављати тамо, пало би у очи. Нека уђу у моје двориште, а ви ћете отићи у собу до ове и чекати док вас не позовем.
Нека уђу у моје двориште, а ви ћете отићи у собу до ове и чекати док вас не позовем. Онога за кога вам ја гарантујем немојте узнемиравати. Иначе... већ знате. ИИ АГЕНТ: Молим! СПАСОЈЕ: Изволте, дакле, у прву собу десно.
) МАРИЋ: Ја сам мислио ви сте обичан лопов, а ви сте више него то, ви сте друмски разбојник. АНТА: Охо! СПАСОЈЕ: Немојте се узбуђивати, господо; господин се нема чим другим бранити до увредама.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Није већ то „Грк Софра”, то је већ нешто друго. — Можемо пити, али немојте певати, мислиће да смо пијани, већ пијте па ћутите, а ја ћу на дувару прислушкивати шта говоре; дувар танак, чуће се,
— Ви сте путовали у Кракову? — пита даље. — Јесте л’ били у Кракови? — Ви се сад враћате? — Јесте. — Немојте се ништа плашити, све је добро.
— Чините што год мислите да је најбоље; само, молим вас, немојте девојку на силу давати за ког она неће да пође. — Ко каже на силу? Зар си ти за мене на силу пошла?
Само, молим, немојте ме издати. За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да пургери не примете, допустите да га ја овде
Та и ја сам већ, фала богу, седамдесет, и ја нећу навек живети, ал’ док живим, хоћу да сам весео. Та немојте лудовати. Обојица мало тргну се. — Сад ћу донети руски теј, тај ће вас разгалити. Чамча оде по теј.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто сједоше, Саво настави: — Све знам, грофе, што је с вама било, управо знам све што сте ви испричали код кнеза. Немојте се чудити — ове мале насеобине, браства, у овој пустињи, жељне су и најмање новости, а кад њека падне, разнесе се
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Па нека неко каже да је рад на идеолошком образовању код нас попустио! Деца нам говоре као маторци! Аман, децо, немојте! Настрано је то што се са вама чини.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Немојте ви узимати што родитељи с децом из моде раде; него гледајте шта Маџари с нама чине. Ја сам Шандор, то је истина, ал’
Иштите ваша права, пишите, доказујте, а немојте да се грдимо и ружимо. Зар после нећемо опет живити заједно? ГАВРИЛОВИЋ: Ја сам увек говорио да се тако не пише.
ЖУТИЛОВ: Ви сте фантаста. ЛЕПРШИЋ: А ви родољубац што сте напунили џеп од крађе. ГАВРИЛОВИЋ: Немојте, господо, тако викати; срамота је од страни! ЛЕПРШИЋ: Шта „немојте викати“! Нека сви чују!
ГАВРИЛОВИЋ: Немојте, господо, тако викати; срамота је од страни! ЛЕПРШИЋ: Шта „немојте викати“! Нека сви чују! ЖУТИЛОВ: Треба ставити у новине такве родољупце који народу вичу да устаје, а сами би се
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' ме љуто боли глава — после оних светлих снова, оних дивних витезова, оних слика, оних слава — ова јава! Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Привуче се близу Бијелоње, па га зовне и рече му: — Договорите се ти и Рудоња, те ми издајте Галоњу, немојте га бранити, а то је и за вас корисно јер ће остати сва паша вама двојици.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Твоје ачеће оштроумије биће узрок, те нећеш ништа чути о Бести, о атмосвери и о Боспорусу. МАНОЈЛО: Немојте ми замерити, г.
ЉУБА: За данас нека остане писање. МИЛАН: Како је ваша воља, и тако је скупштина у Читалишту. ЉУБА: Па немојте мене ради да пропустите. МИЛАН: Дакле, после подне гледаћу да се скупимо. ЉУБА: Драго ће ми бити.
СТАНИЈА: Тако, тако, само лакрдије. и безобразлук, а немојте посла. ПИЈАДА: Па то је посао. СТАНИЈА: Какав посо? Шта је то?
Сам барон Јолић јуче се истим речма послужио. Молим, вели, доміне аміце. Немојте се солицитирати, рекнем ја — знате како се обично с баронима говори.
АДВОКАТ: На моју реч, немајте бриге, само немојте заборавити доћи до по сата, и том приликом онај — но, ви ме разумете. ФЕМА: Разумем, господине, немајте бриге. Збогом.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ТРИФИЋ (на Стевана и Персиду): Но? ПЕРСИДА: Еј, тешко си га мени! СРЕТА: Милостива госпођа, Пело ти, немојте правити од мене комендије. ТРИФИЋ (Пели): Али како је то могуће? ПЕЛА: Ја нисам ништа крива, милостиви господине.
СУЛТАНА: Ја сам хотела шалу проводити, али ми је шала зло испала. ТРИФИЋ: Немојте ми главу забуњивати. СТЕВАН: Ово је договор, господине, не дајте се варати, милостива госпођа оће шалу да проводи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А толико сам желела да на лицу места видим ту фамозну испрекидану црту са географске карте! Немојте само да ме провалите! Смејаће ми се цео разред.
Чудо једно колико је руља подлегла чарима жур-пропаганде! Све оно што би волели да се догоди њима — приписују вама! Немојте само да ми се смешкате тако супериорно: боље вам је да признате да сте и ви подлегли тим старим филмчугама и да пред
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Ако то није лудо, онда не знам шта је. ЈЕЛИЦА: Ју, татице, немојте тако говорити, јер ће вам се у Бечу смејати сви као највећем простаку.
ЈЕЛИЦА: Ја ћу мога татицу намолити да ме за вас дâ, као што је Цулима свога оца намолила. Само му немојте казивати да ћемо горе полазити, јер он за те ствари слабо мари, па нам неће допустити.
АЛЕКСА: Како, господине? МАРКО: Ништа, ништа; фала вам. Једна девојка јавила ми се. АЛЕКСА: О, молим, немојте јој веровати. МАРКО: Она ми се заклињала да је преварена. АЛЕКСА: Немојте јој веровати. МАРКО: Познајете ли ви њу?
АЛЕКСА: О, молим, немојте јој веровати. МАРКО: Она ми се заклињала да је преварена. АЛЕКСА: Немојте јој веровати. МАРКО: Познајете ли ви њу? АЛЕКСА: Нешто мало. Зато и примјечавам да јој не вјерујете.
АЛЕКСА: Ја се зјело радујем. (Јелици.) Господична, ја имам чест препоручити се. ЈЕЛИЦА: Діенерін! МАРКО: Само, немојте нас заборавити. АЛЕКСА: Ја сам на служби. (Јелици, полако.) Моје срце остаје код вас у залогу. ЈЕЛИЦА: Аx, Готт!
Сад видим да ваша заклетва није тако тврда као други хелдова. АЛЕКСА: Слатка моја господична, немојте ви о мени тако умствовати. Ја вас љубим искрењејше, али шта помаже љубов, ако ми отац не би дозволио?
(Марку.) Препоручујем се. ЈЕЛИЦА (увати га за руку): Ум Готтесwиллен, господин барон, немојте оставити да вам се чест гази! АЛЕКСА: Тко ће свету уста запушити? МАРКО: Ово је девојче јошт једанпут код мене било.
Ко би мого помислити да овакав човек лаже? АЛЕКСА: Јесте ли ви чули, немојте ви у присуствију моме тако што говорити; јер, разумете ли, ја вас таки дам затворити! МАРИЈА: Затворити?
МАРИЈА: Ја вам честитам такву срећу; него се бојим да Голић не оголи и вас као мене. ЈЕЛИЦА: Немојте се бесорговати! МИТА: Моје би мњеније било да господин Батић узме ову девицу.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Не смета вам што ћете јести са свима нама? — Напротив, биће ми врло пријатно. Немојте тумачити рђаво, али ми је жао да је ваш вереник баш сада овде.
Толико Пипо воли мезимицу. — Сјајне девојчице; црноока и плава. — Савршене девојке. Иду већ у школу. О, немојте! — Зашто не; за конфете. — Како се каже, Ивона? Мала се толико збуни да, отворивши шачицу, умал не испусти новац.
— Како се каже, Ивона? Мала се толико збуни да, отворивши шачицу, умал не испусти новац. — Немојте их мучити. — Хвала, господине, — рекоше девојчице шапатом. — Сада ћете право кући а новац да покажете мами.
— Не! — Дошла сам да вам ово испричам. Хтела сам баш вама, пошто... када сам чула да сте... — Немојте завршити. Сетио сам се; и није требно да кажете и то. — Кад већ нисте одавде.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
доста буке и немојте ми се клањати дојадили су и мени национални Пантеони нек најзад дођу до речи рубови неми и белине!
*** Немојте баш сада да играте карте еј Срби коцоши до крајње тачке дигните мало главе обришите зној баците даму жандара и остал
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ: Уха, куд ти оде, прија-Сарка! ВИДА: Немојте двапут да кажете, али... Кад је човек мало изближе погледа. Мени је баш пао у очи њен нос, исти покојников нос.
ТРИФУН: И реци му да ћемо ми припитати и друге адвокате. АГАТОН: Ама, немојте ви мене учити шта ћу му рећи. Носио сам се ја већ толико пута с адвокатима, умећу ваљда.
Најједноставније би било звати полицију и избацити их све. ДАНИЦА: Немојте то, молим вас, било би исувише грубо. АДВОКАТ: То и мене уздржава.
АГАТОН: А! Сад видим на шта ви навијате. Па јест, имате право. Кажем ја њима: ама, немојте, људи, то је противно закону, али они наврли.
Нема смисла то раније да чините. АГАТОН: Па јесте, право кажете. АДВОКАТ: Немојте само заборавити да саопштите породици да је сутра отварање тестамента. АГАТОН: Ама, како да заборавим?
ПРОКА: Сасвим! АГАТОН: Кад он то чу, а он попусти као удовица: „Па извол'те, господине Агатоне, па немојте се љутити, извол'те, седите у кући”. МИЋА: Па седећемо, дабоме!
Ти би имала невоље са њима, али ја умем и да подвикнем. Почели они мени: те ово, те оно, али ја њима: Јесте ли чули, немојте ви мислити да је ово дете без заштите док сам ту ја! Наређујем вам лепим да се одмах иселите! ДАНИЦА: И иселиће се?
Растерао сам их ја све. Ено их по собама, пакују се. Рекао сам им одлучно: Незаконито сте ушли у кућу, немојте незаконитим средствима да вас избацујемо, него 'ајде свако својој кући! АДВОКАТ: То сте добро урадили.
Симка, ни речи више о томе! СИМКА: Боже, сачувај! АГАТОН: А на мене немојте се љутити, то су моје добре намере, моје родитељске бриге.
АГАТОН (кад су Даница и адвокат већ на вратима): А, овај, по оној ствари немојте ништа говорити пред тетком; то оставите мени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Богами, господин потпоручник... — Добро, добро — саветује благо Александар — други пут немојте без дозволе да се удаљавате, а сад изделите свима кафу.
Потпоручник Радојко задовољно трља руке и пуни своју кутију. Онда се диже. — Друже, држи... — Хвала... хвала, немојте, господин потпоручник. — Ајде!... Нећеш ваљда ти мене да частиш. Са колико си пара пошао у рат? — Са један динар...
Да ли ћу га познати?... Тек војници запеше. „Ту је. Пази сандук!“ — рече један. „Немојте ту стајати! — рече благо свештеник. — Доћи ћете после“. Ишла сам невољно.
Излазите одмах! — каже им грубо командант станице. — Полако, господине капетане, немојте ни ви тако! — прилази команданту потпуковник Петар.
— Све ја знам, али ви видите да је народ измучен, па немојте да подстичете ватру! — Онда се обрати жени благим гласом: — Молим вас, госпођо, боље ће вам бити ако изиђете изван
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица приђе к столу и наже се Гојку: — Ја изиђох мало међу децу, а ви гледајте ту: ако наиђе какво кретенасто, немојте га уписивати, шапну му она. — Ето...
Долази ноћ... Кад већ уђоше у село. Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана. — Нека, молим вас, немојте... Близу је, сама ћу, одговори она одлучно, па се поздрави са њим и окрете својим правцем. — Добро... Лаку ноћ !
Хајдемо на рад; деца нас одавно чекају, рече она, па отвори врата и изиђе. Гојко се пожури за њом, вичући: — Само немојте да се промените до сутра... Ја сам казао... нек се сматра то као свршено...
У току разговора Веља изазва Гојка у страну. — После овога рада биће заједнички ручак, али ви немојте остати... имаћете незгода... рече он, отежући и кријући очи. — Знам, одговори Гојко.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Какво оружје? МИЛУН: Одложи оружје, кад кажем, или ћу пуцати! СОФИЈА: Али, господине, немојте да будете смешни! ЈЕЛИСАВЕТА: То није оружје, то је реквизита! МИЛУН: Реко сам одложи! Пази, репетирам!
И да камене куће трају дуже од нацртаних? И да су од њих сигурније? И да нацртана кућа није права кућа? ЈЕЛИСАВЕТА: Немојте да слушате његове фантазије! ФИЛИП: И ви за себе кажете да сте глумци!
И немојте да ми седите на асталу! То је друго! ЈЕЛИСАВЕТА: После немој да кажеш да ниси упозорен! МАЈЦЕН: И угасите ту цигаре
ЈЕЛИСАВЕТА: Добро си се сетио, „техничке”... СИМКА: Немојте, молим вас, да ме погрешно схватите... али се плашим да више није згодно да пробате овде...
Испало би као да јој се ругамо! ЈЕЛИСАВЕТА: Тој Гини све смета, а нарочито уметност! СИМКА: Немојте да јој замерате, није јој лако! ЈЕЛИСАВЕТА: Не памтим кад сам чула онакве изразе!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он ће још ове сезоне дати једног Чајковског, а можда и Римски‑Корсакова. Сценарија ће стајати милион круна. Не, немојте мислити да се шалим. Отишао сам и у другу оперу. Тамо је била прослава Бетовена. Било је дупке пуно.
Она је спасла Пољску. Не влада. Немојте мислити да се затрчавам. Она је решила сиријско питање, и води сад велику туркофилску кампању.
Увидите, већ једном, да све не зависи од поштених. Пустите да у то верују комунисте. Немојте мислити да сад долази химна Француској. Нашто то вечито падање из љубави у љубав? Љубите себе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини. Седајте, седајте девојке и младе, па продужите. Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. — Нећемо, вала, не бој се. Где је још било мутаво комишање!
Код њега су спискови, може да учини ако хоће...« — Господине — проговорих одлучно, али веома благо — немојте да ме упропастите, молим вас... да се вратимо часком, па да ми поправите оцену. — Ехе...
Промислите се добро па ми јавите, немојте ову красну прилику пропуштати јер ћете се после љуто кајати... Тако је баба Сока говорила проводаџиско слово својој
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРА: Јеврем, видиш, има поверење... СПИРИНИЦА: А што ти да немаш поверење? ЈЕВРЕМ: Ама, чекај, брате, немојте се свађати; још то није свршено, још је зец у шуми!
Ја... овај... ја... На пример... (Запео, не уме даље, очајно размишља.) СРЕТА (звони): Молим, немојте прекидати говорника! ЈЕВРЕМ (прибира се, брише чело и одважи се поново): Поштована господо, представници ове куће!...
ЈЕВРЕМ: Какви су да су, за мене ће да гласају, а ви, пријо, немојте да вређате ничију фамилију! МАРИНА: Молим вас, искреност није увреда, а ако ви на увреду изврћете, онда боље да
Чекамо до предвече, па ко има више гласова... ДАНИЦА: Али, забога, немојте оклевати; ако ћете гласати, идите одмах, иначе ће бити доцкан. СПИРИНИЦА: Кажем ја теби да ће бити доцкан...
Данице... Спиро... сви... сви... 'одите ближе... ево иду!... (Чита.) Драга браћо! Поверење исказано ми... (Својима.) Немојте да ме остављате самог овамо, 'одите овамо, ближе!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
»Ево нам јављају се они одозго са брода; јављају да се горе приближује бура. Али немојте се за то узрујавати. Доста пута сам посматрао буру на површини океана, седећи мирно у својој посматрачници на дну мора.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
— а ја зебем од много мишљења. ВЛАДИКА ДАНИЛО Слушај, Вуче, и остала браћо! Ништа ми се немојте чудити што ме црне растезају мисли, што ми прса кипе са ужасом.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У паду забелеше јој се рукави кошуље од уздигнутих руку и само се чу како јекну: — Немојте ме, бре, људи! И Софка осети како су те њене речи последње.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ево нас Његуши! Прилазите слободно!“ викну Оташ. „А јесте ли ту Озринићи?“ поврни онај први. „Што би те западосте? Немојте нас побити на вјеру!“ Смијући се, помијешаше се. Пошто се ижљубише посједаше. „А што вама шће да пуцате?
Она ће га, богами, дворити и пазити боље но ико од нас и боље но сви ми скупа. Па и немојте много долазити, јер боље је да рањеник буде у тишини“, рече Пејо омјеривши их погледом свијех, а било их је ту око
Кад је овако лијепи божији дан посједићу, да ми се старе кости утопле.“ „Немојте, Господару, молим ви се! Ето ни јуче нијесте готово ништа окушали, а ви знате: немошствујет т’јело, немошствујет у
Ја сам имао свој план.“ „А шта би чинио?“ „Како би Црногорци навалили, ја би им довикнуо: немојте ме браћо! ја сам брат ришћанин!... ево видите, па би се прекрстио три пута...
А нешто је весео. Познао сам одмах по њему.“ Затијем опет гласно: „А камо онај јадов, онај Мита, камо га? Немојте да га гладна пустимо; ако га у повратку дочекају Црногорци крвопије, да барем, гладан не погине!“ „Чујем те, газда!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Оне им се молиле: „Немојте нас хватати, ми ћемо вам платити. — Нећемо вас пуштити, докле не пребројите: на коњу струњу, на пашчету руњу, на
Овај први (кажипут) — вели — огладнео, па рек’о браћи: „Хајде да ручамо!“ Овај други (велики прст) рекао: „Немојте, него да чекамо! Трећи рекао: „А што да чекамо?“ А овај четврти, љутица, цикнуо: „Ако чек’о, не пораст’о!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А мати опет стане нарицати: „Куку мене кукавици, за што ме тако убијаш!” Кад он то види и чује, рече им: „Немојте ме тако хулити; добро ће бити, ако Бог да”, па онда збаци са себе сиромашке хаљине и остане у онима госпоскима; а 81
казаше како им је заповједила госпођа и да друкчије не смију вако да обадва главом плате, онда им она опет рече: ,,Ах немојте ме убити, а просте вам моје руке, ево их посијеците, а и срце бих вам своје дала кад бих знала да бих без њега могла
Царев син на то пристане, али вила рече им: „Не тако, ако су вам мајке душу изгубиле, немојте ви; него хајде ти змају закуми матер аждају, да више не прождире Божјих душа, а ја ћу куму царицу, да се већ окани зло
мислећи да је кака звер у дрвету, а виде девојку у оној мишјој хаљини, пођу да пуцају на њу, али царски син не даде: „Немојте“ рече, „већ да је водимо двору, да имамо што нико нема.“ Кад је изведу из дрвета на поље, запитају је: „Ко си?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Јак. 4, б) Према томе, да нема овога међу вама! Будући зрелога ума, немојте никада пожелети да будете мрзост пред Богом, него више да примате благодат од њега и близу себе да га имате, као срцем
Ако ли због зиме, по греху или немоћи, да не буде лености, немојте ово, него прегледајте, да колико год сазнате успомена да се стекло у једној истој недељи, да обухватите једном
Слободан говор, колико је могуће, пресецајте. И ово сажето да кажем: све што не води спасењу да се одгони. Немојте, о чеда и браћо, никада оно што шкоди да поштујемо, а оно што спасава да обилазимо, јер ништа што вам је предато није
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Кажем вам да би се сетила да јесте! СКИТНИЦА: Ако се деси да некад случајно наврати, немојте ништа о мени да помињете! Оћу да је изненадим! Само испитајте, онако изокола, као случајно, где живи, и то.
Могли сте нешто и попити, док стојите! СКИТНИЦА: Други пут. А нисам вам за пиће, имам јетру. Немојте да заборавите. А ја ћу још да навратим... (Излази) ИКОНИЈА: Сви се они сете кад оматоре!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ово не велим ја, него сами дух свети из уста апостола Павла. „Немојте сваком духу веровати, но искушавајте је ли од бога” — учи нас исти они који је из прсију спаситељеви[х] мудрост
” При концу | и ово је била доброга архијереја реч: „Чада моја, немојте помислити да ја из какве мрзости к монахом ово говорим; ја на зле обичаје мрзим и рад би[х] да се не само из народа,
Добар је народ и благ; ако ли у чему погрешава, не чини из зла срца, него из незнања. О црковни предстатељи, немојте сакривати евангелску истину! Нек ми се допусти јошт само једно да споменем.
” Кад ја то чујем, ода[х]нем мало, одговорим му: „Немојте ви мене терати, ја се вами нећу ругати.” Онда он изиђе пред ћелију, пак гди год кога упази, зове, виче и казује како
Зашто ће, дакле, рећи да сам јеретик? С моје | стране, ево шта ћу им ја рећи. Поштени роде српски! Мила браћо, немојте ме укоравати ни осуждавати.
Зато нити ја намеравам, нити ви, госпоже моја, немојте мислити да ја чрез ово благодарствено писмо ваше благодејаније наплатити иштем.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Ма, ја, ка вељу да... — Чуј до краја! — прекиде га Бакоња. — Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.
јево ти се кунем да до тога дође трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте, јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас! — Нећу, па нећу!
— Ја сам чуја да је Стипан посли бија код калуђерâ у служби. — Па причекајте да свршим — рече Тетка. — Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!...
— Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња? — Зато што би могла учинити штагод од себека. Немојте се смијати. И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак. И потавнила је, каже, у лицу кâ земља.
Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија. Одма, онога тренутка скочија би у воду. А немојте мислити да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
на мога живота тамницу, Те расточит' железне окове Што ми душу од постанка стежу, И спасти је ропства вечитога Немојте ми руке прекрстити, Јер ми живом беху завезане.
ми душу од постанка стежу, И спасти је ропства вечитога Немојте ми руке прекрстити, Јер ми живом беху завезане. Немојте ме у цркву носити Јер кад год сам у Бога молио Да ме спасе невоље очајне, Он се свагда молби оглушио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Он, учитељ, тако је казао!“ „Немојте тако чинити!“, пуочи их Питагора. „Сваки од вас треба да мисли својом властитом главом.
„Сигурно, и то чим пре!“ „Не могу да се на то још одлучим, јер бих желео да решим још по које отворено питање“. „Немојте оклевати! Иначе ће вас други предухитрити и себи присвојити ваше проналаске“.
“ Она ме погледа љубопитљиво. Значи да сте већ ожењени!“ „Ах“, милостива госпођо, „немојте ме о томе испитивати; то је жалосна прича“. Она једва обуздава своје љубопитсво, но не испитује даље.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја нисам наиван, ја више не верујем, не знам у шта и коме да верујем, немам идеала. Немојте ме звати: друже. — А ти, брајко, кад немаш ни воље ни идеала, скрсти руке као што си скрстио, трпи, шкрипи зубима и
— Аксентије — ухвати га за рукав преплашена жена — буди присебан. А ви немојте вређати. Па, не знам зашто, гледаше само у студенткињу. Ова је пресече: — Силенце! Шта се ви мешате у дискусију?
нерава и наша узнемиреност били на врхунцу, дрски студент обрати се разјареном човеку једним врло помирљивим тоном: — Немојте се љутити — рече он сав зажарен иронијом — ја сам свему крив.
— Како, но како се ви мучите? Ја не хтела да се ви мучите. — Дакле ево како, госпођице Тања. Пре свега немојте ме погрешно разумети. Не мучим се ја онако, рецимо материјално. Не, Боже сачувај. Него...
— Ама, човече! Ама каквог пашу! Оно је Мика! Глумац! Представљају! — Коме ви? Знам ја Мику. Немојте, људи. Не дајте! Васићу, издајицо!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Бојим се да ти није дао оно смирење које бих ти ја из свега срца желио... — О, само ми то немојте жељети, оче, само не то!... Није за мене смирење, оче мој! Истина, ја понекад кокетирам с њим.
Само, мени се чини да је он у оном засићеном, како сам га насумце назвао циганском начину, ипак највише свој! — Немојте га слушати! То из њега говори завист!... Умјешао се и Мато. — Ја сам додуше у томе потпуни аналфабета.
калупу једне раније сличне наддржавне творевине, која је врло брзо постала једна шупља ријеч, створена је нова... Немојте се смјешкати. Та се наивност мора опростити. Људима је потребан бар трачак, бар сновиђење наде. Луде, слијепе, наде!...
), бити либерал, па чак и фрамасон, у некадашња времена звало се бити напредан. Јест, господине! Немојте се ништа чудити, господин Радивоје! ... И немојте ви само тако преламати преко кољена културу грађанског друштва.
Јест, господине! Немојте се ништа чудити, господин Радивоје! ... И немојте ви само тако преламати преко кољена културу грађанског друштва. Не браним ја грађанско друштво. Далеко од тога!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— рече Митар. — Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. — Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... — Не брини, за минут ће бити готово... Док тренеш... — одговори Митар.
— Митре, молим те само немојте у главу.. — чује он свој глас, али не осећа да говори. — Не брини, само стој право... Он се брзо исправља, истурује
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Други га Турци почну ћешити: — Доста више, вјере ти, кад му ништа помоћи не можеш. А он плачући: — Немојте се гријешити, моје аге, ја имам кога жалити доклен сам гођ жив, — и настави: — Вјерујте ми да бих волиј да је три
Ћипико, Иво - Приповетке
— Сједите, немојте ради мене... — и прекидох, стидећи се што се старица испред мене исправила. — Не мари, ви сте ово први пут дошли на
нећу их ни спомињати, и онако им очеве не познајете . .. Ма немојте мислити да сам запустила своју дјецу: све сам их једнако одгојила, сви су били од моје крви...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Али, забога, Чедо, мајка! Немојте се свађати, не личи то министарској кући! ЖИВКА: Па да, не личи. Ал' тако је то кад није васпитан да буде у
Ево га иде отац! ЖИВКА: Иде? Па што не говориш, марво једна, него брбљаш којешта. (Збуни се.) Децо, децо, немојте да ми сметате. Ви станите иза мене.
Боже мој, ко би то рекао: отишао јутрос од куће као обичан човек, а враћа се министар? Ама станите овамо, немојте ми сметати! XXИВ ПРЕЂАШЊИ, ПОПОВИЋ ПОПОВИЋ (појављује се на вратима под цилиндром). ЖИВКА (грли га): Министре мој!
ЖИВКА: Ама, немојте ви „не верујем да је такав”. А какав ће да буде него такав! Зар никад нисте чули ма шта тако о њему?
ЧЕДА: А ви онда немојте га гурати у послове који вас се не тичу. ВАСА: Лепо, лепо, ево ја се, убудуће, нећу мешати. Само онда немој да
Не знам да л' још да чекам на капији?... ДАРА: Радите онако како вам је госпођа казала, немојте ме ништа питати. (Оде у собу по ствари.
(Оду заједно у десну собу.) XВИ НАТА, ЖИВКА НАТА (излази из собе, Живка за њом): Кажем вам, госпа-Живка, немојте ви то узимати к срцу.
ЖИВКА: Ако хоћете право да вам кажем, мени и није баш толико стало до тога да будем министарка. НАТА: Е, па немојте, госпа-Живка, будимо искрени.
ЖИВКА: Ама, шта ви ту говорите... НАТА: А натуштило се нешто небо па немојте се изненађивати. Где је облака, ту ће бити и грома. Зато ја, благо мени, да се склоним.
Хајде, збогом, госпа-Живка; па немојте ви то тако да примите к срцу. Збогом! (Оде.) XВИИИ ЖИВКА, ВАСА ЖИВКА (гледа поражено за Натом).
'Ајде, идите кући, идите, нећете ваљда до краја да ми стајете на муку. Идите и немојте, ђаво да вас однесе, да ме оговарате, јер, ко зна, данас-сутра могу ја опет бити министарка.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Знам да нећеш заборавит’ Један оченаш. Е па после ракијајте, — Ти тај посô знаш; Само свађат’ немојте се Украј мене ту, Јер и мртав ја ћу мрзит’ На ту работу. „СОНЕТ“ Сонет се лако ствара.
По вечерњу ваља познати вам свеца, Зато, људи, не будите деца! Не будите деца, не дајте се варат’, Немојте налетат’ на сваки апарат, Па ма како био умотан у шаре: Отворите очи, те Божије даре.
Не будите деца, не играјте с’ жмуре; Отворите очи баш пред хуком буре. Немојте се кошкат’ рад ситније мете Онда кад вам крупна искушења прете. Не будите деца („хајд’ у школу, мали!
Не будите деца („хајд’ у школу, мали!“) Ви које су дуги веци школовали. Немојте се играт’ у праху у низу... Зар не знате, стари, да је испит близу?
— Ал’ ако ваше очи (Бистрије него моје) Силом и збиљом виде Да ствари друкче стоје, Немојте један другом Лупати главе худо: Удрите мене што сам Сневао тако лудо. »Стармали« 1889.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
— „Господин списатељ, немојте ви бити тако оштрљатоносати, зашто ако вас почнемо ми, салва вениа, жене критизирати, нећете се знати ни ви, ни ваша
То је гурбијанство. Јокан, Јокан, кумте писли хер, вирфте гурбијана хинауз. ВАСИЛИЈЕ: Та немојте се шалити, мајсторице, него ја сам дошао да питам какве ћемо аљине за Евицу.
ФЕМА: Данас узимам чест ајнодловати вас на ручак. САРА: Благодарим, благодарим! Немојте се само с млогим трудити; ја сам с најмањим задовољна: мало супе и једно парченце риндфлајша. ФЕМА: Мико фо!
Дакле, ја ћу зацело доћи на ручак, немојте се ни најмање сумњати, ја нисам нигда у том моје грубијанство показала. Остала би код вас до подне, но извините ме,
ФЕМА: То може бити, Жан, пропопо, Жан. ЈОВАН: Молим вас, мајсторице, немојте ме звати Џаном. ФЕМА: То мора бити, Жан. ЈОВАН: Ја нећу, макар знао овај час тридесет батина извући.
ФЕМА: Ух, ух! Иди, док нисам све повратила. Анчице, дај сирћета! ЈОВАН: Немојте, сад ћу ја сам донети. (Пође.) ФЕМА: Гурбијан, безобразник, ти си за свињара а не за поштеног пединтера.
ФЕМА: Пропопо, Жан, да купиш чешаљ и сапуна, пак ћеш га сваке недеље мити. ЈОВАН: Мајсторице, немојте ме сасвим већ грдити, сад и псе да мијем. ФЕМА: Угурсуз, кад могу прве даме и фрајле, ваљда и ти можеш!
дакле, да доведем фрајлицу; само је ви дочекајте модерн; немојте тако високо говорити, да се не уплаши, јер је девојка млада. (Отиде.
САРА: Алабонер. ФЕМА: Алабунар, алабунар, господин филозоф, ја сам слаба, нећу моћи... САРА (лагано): Немојте се устезати да се не расрди. ФЕМА (нагло): Оћу, господин вилозов, верујте оћу.
ФЕМА: Да си врат сломио, кад си таква несрећа! САРА: Овај се момак види гурбијан бити, али зато се ви немојте љутити, него молим, изволте за онај шољ кафе...
Ја мислим да се наши заљубљени нећеју посвађати. РУЖИЧИЋ: Розичич остает при свеоему претпријатију постојан. САРА: Немојте правити комедије, мон фрер. РУЖИЧИЋ: Муза моја више за превиспреним трагедијам тежит нежели за тихотекушчим комедијам.
ВАСИЛИЈЕ: Ах, моји лепи дванаест хиљада! ЕВИЦА: Ујо слатки, немојте га пуштати, није мала сума. Натерајте га да нам врати, даћемо и њему штогод, је л’ Васо? ВАСИЛИЈЕ: Сто форинти.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Долази истина, биће много мртвих, Нова побожност већ је измишљена. Немојте се никад користити слободом И бићете слободни: крв се исписала.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Видите ли где це бије крвав бој чак тамо преко Мораве. Тамо ваша браћа и другови већ гоне и ломе душмане наше. Немојте да вас они осрамоте на јуначком мегдану. Сећајте се да је Шуматовац капија од Србије.
Изгледало је као да би Русији било по вољи да заратимо, али нам отворено не вели ни ратујте, ни немојте. Ето при таквом стању скупштина је у Београду вотирала још 20.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ А ви мени српском речи, Љуба: „Друже!“ Деца: „Бабо!“ А ја руком, не знам зашто, Морах стиснут’ чело слабо. „Немојте ме топом цпеће, Ја се бојим тог куршума!“ И ја онда, — и ја онда, — И ја онда, — сиђох с ума.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Браво, браво! — чују се повици. „Фикус“ нас погледа. — Немојте да се брукамо... Прескочите асастал и ви... „Ђеврек“ је одмах готов. Скиде блузу, па се затрча, дође До стола и стаде.
Док сам трезан, ја ни мрава не згазим. Али кад се напијем... луд сам. Док сам још при свести, скрећем вам пажњу, немојте да сте ви луди и будале. — Шта хоћеш од нас? — понављао је Радослав. — Дадосмо ти вечеру, вино...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Облаци страшни, Ах, куда, куда? Немојте небо Наткрити свуда! У једном крају Белога света С надеждом блиста Сад једна звезда.
„Добро, добро, немојте ви да ручате каквијех стихова”, нашалила се с њима песникиња. Па у дневнику, у узбудљиво доба кримскога рата, бележи
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) ЈЕЛИСАВЕТА (сама): Хајд’ иди, иди!... лом’те се, бијте! Пролијте крв... сву је пролијте!... Немојте штедит’ њене изворе, Друго се за њих спрема корито, У мојих груди врелој пећини Свака ће капља наћи утока, Где ће
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кнез се јопе' љутио на Слатку Душу кад би мирио и одвраћô тежаке да не иду суду за сваку ситницу. — Немојте, дјецо, — говорио би покојни Мијо — за свашто одмах летити суду. Суд је суд!.
Неко вели: ово — оно... турски суд!... Мријети ваља — није ни за турског земана било праве, ама... Немојте, моја рођена дјецо! Насул'те се 'вође пред људ'ма, па се пољуб'те кô браћа... кô прави Србови. Нема у овој земљи прáве.
Не даде поп, а кнез запријети да ће сваког суду јавити ко му само једну пару дадне. — Браћо моја и дјецо моја, немојте с мене страдати — рече Мијо и сузе му ударише. — Имам кравицу, узећу је преда се, па у чаршију.
Он не признаје ни суда, ни закона, ни палиграпа, па јопе' му суд, видим, иде на руку. Каква је то правда?! Немојте, господини моји, гледати што сам ја чојек сирома' сељак, већ судите по правди и закону.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Чекај, де! Чекај мало! (Грађанима.) Ама, јесам ли ја вама казао да не слушате! Пази, немојте ви да ми платите за све! (Жики.) Је л' мора, господин-Жико, да се чита писмо? ЖИКА: Па оно, мора!
(Жики.) Је л' мора, господин-Жико, да се чита писмо? ЖИКА: Па оно, мора! ЂОКА: Боље, немојте читати даље. КАПЕТАН: Ти да ћутиш, јеси ли чуо! (Милисаву.) Је л' и ти, господине Милисаве, велиш да се мора читати?
А писмо читај ти, господин-Жико! (Даје му.) Баш да га не ужива господин Вића. (Грађанима.) А ви немојте слушати, јер ће да вас изеде ђаво! ЖИКА: Је л' испочетка? КАПЕТАН: Ама како испочетка? Што смо чули, чули смо!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
кад ми срце поделе, Над гробом звекне крвави мач, Слатке девојке, ружице беле, Нећу да чујем ваш горки плач! Немојте рећи: „Овде почива Љубави наше увели струк!“ Не кун’те земљу, није вам крива — Стишајте јада ласкави звук!
“ Не кун’те земљу, није вам крива — Стишајте јада ласкави звук! Немојте трошит руже убаве, Китећи њима мој вечит дом! Реците само: „Доста је славе — Веран је био народу свом“. 1858.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите. Немојте да се задоцните. То као обичај, по дужности говори јој, а зна да ће се они, ако их тамо, код пријатеља му, задрже,
Ћипико, Иво - Пауци
— Не изазивљу, — шапне оцу Дионисију млади калуђер, отац Лаврентије, — нијесу још споменули хрватскога имена... Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу! Љубав за љубав! —А ти им вјерујеш?
Бог сачува' и тога!... — Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. — Молим вас, немојте о том ни говорит'!... Који би ја био човик! Још има у људи, ваља даће... Имају се од чеса наплатит'.
— упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... — Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.
Ну није фајде правдат се... Скривио и платио , па си миран! — Окле да платим, зар не видите невољу?! Немојте невикла гонит' ме по суду ... Немојте, помоћ' ћу вам у коју. — Да, ка и лани...
Скривио и платио , па си миран! — Окле да платим, зар не видите невољу?! Немојте невикла гонит' ме по суду ... Немојте, помоћ' ћу вам у коју. — Да, ка и лани... Доша си један дан поливат' , па онда биж! Знам ја вас!
Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. — Узмите је преда се!... Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... — Пусти нека и њу воде!
— Ја идем — говори јој озбиљно. Чекаћу те доље, код твоје куће! Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! — Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! — Зашто? Не буди луда!
— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! — Зашто? Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. — Видиће нас. — Не бој се!
Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. — Зашто? Зар се на ме љутиш? Реци! — Не љутим, ма... — Што? .
— А Петар? једва чујно изрече он. Дјевојка не одговори. — А Петар? — приупита он. — Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. — Још га волиш? — Док будем жива. — Онда зашто долазиш к мени?
Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам!
— Говори и таре зној с лица. — Па, он је погријешио! — опази Иво. — Свеједно; наљутио се. — Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
модрицама, својски ћу се заложити не бих ли искијао ову ноћ али молим вас, људи, свеци, моћници, посвећени и признани, немојте ми бројати залогаје баш сада, не шаљите ми вечерас неко њушкало које ће ме пронаћи како блудничим са својом Анчицом,
То кажем ја, Артемије, раб божији, кривоноги, кљасти, наказни створ коме се ни сврака не би уклонила с пута и немојте узети то као истину. Можда ово из мене проговара жуч. Страшна завист. Ја, ситан, чвргав, хром. Он, леп, силан, биковит.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Очекујући тај час, међу џбуњем смокава, Ви се дивите мојем познавању овога огромнога града. Немојте се чудити, ја сам баш неки дан проучио план Вавилона што га је публиковало Немачко оријентално друштво, а тај план је,
Ту су угледали света Еуклидови Елементи и Аполонијеви Конични Пресеци, оба света писма и наше садање геометрије. Немојте мислити да је ово што рекох каква јевтина реторска фраза и злоупотребљавање имена Библијиног.
Џемса у Лондону; време састанка: три сата по подне 28 априла 1686 године, по старом календару. Ово последње немојте да изгубите из вида. ...Хвала Богу те се нађосмо и упознасмо једно друго у овој ношњи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Омери нас, и почне. „Ви, Штајне, не заборавите да у овој кући пустог ћара нема. Немојте да опет испадне нула више!... А ти, Максо, немој као онај твој сат на салашу, да једно показујеш, а друго удараш, јер
О, Богородице!... Паула, кажи Јоси да за пола сата кола буду упрегнута... Баш волим ово бљузгаво време... амрел немојте заборавити... види јесу ли котарице са заклопцем код куће... и трпезарију добро изветрите, и кандило запалите...
Тодор мој да је жив, како је био бољи од мене и „мираз” би му одмах спремао... Немојте бити немилосрдни, госпа-Томинице!
Одлично вас претстављају, златни су... Ви, Каленићу, палите духове, заносите младеж, ви ћете сигурно... Само ми то немојте спомињати, господин професоре!
Разлагао је Бранко господин Јоксиму: — Немојте мислити да је то од сиротиње. Не. Ја сад зарађујем, могу рећи, врло много.
Хтела је пошто-пото да учи школу као Јосиф. Врискала је хистерично: — Немојте ме убијати! — Ама не можеш, дете, ићи у школу као Јосиф, јер се девојчице не примају у ту школу.
Ја као хоћу нешто и да сакријем, а Стефан одмах: — Немојте, ја се ничега не бојим, ја знам шта долази. — Да ли од времена оне свађе с поп-Тимом, или из личног уверења, Стефан
— Гробар заћута. Кроничар му даде неку бољу банкноту, и он пође. — Хвала, и немојте мислити да сам вам нешто нетачно испричао. Гробље не лаже, па ни гробар. — Кроничар остаде сам. Тишина.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Она почне своје дете сама дојити. — Немојте се узнемиривати, госпоја Предићка, ја знам шта ви оћете, и одобравам, али шта можете зактевати од једне паорке?
— Ах, — (врисне сирота, и сузе јој потоком низ образе потеку) ја сам несрећна агина кћи. — Немојте ми замерити, љубезне читатељке, што вам не казујем како јој је име, јер је она таково име имала које врло ружно нашим
»Молим, г. сочинитељ, би ли се могао тај лек докучити?« »Шта ће ти лек? Зар си ти доктор? Господин списатељ, немојте му казивати; тако ме непрестано мучи са својим лекарним књигама; све оће да се плеће у оно што му није посао.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Па то исто хоће и њена старамајка, која је рада бар да јој се каже да се још врло добро држи. Но немојте мислити да је ова људска слабост, која се међу првима јавља још у најранијем детињству и прати човека све до смрти, па
А немојте мислити да је то само свирала тако објашњена. Боже сачувај! Објашњава нам физика на исти начин и све друго о чему смо м
Али немојте мислити да ја овако говорим са оне оправдане срџбе свих оних којима је латински језик загорчао младост. Не, ја тако гов
То долази отуда што се ми споразумно растајемо. Она неће мене, а ја нећу њу, зашто — немојте питати. За вас је, међутим, оваква ситуација врло повољна.
Изјавите јој што пре. Ако би се она опирала и бунила, ви немојте попуштати, навалите. Деведесет одсто жена буни се против изјаве љубави само зато што је то ред.
Дакле, пожурите и навалите! Чим пристане, ви се немојте заустављати само на изјави; најгоре пролазе код жена они који се заустављају на пола пута.
То долази отуда што се ми по споразуму растајемо. Ја нећу њега, а он неће мене, а зашто — немојте питати. Ако су ваши осећаји, које сте ми исказали, искрени, онда је све ово што сам вам рекла само повољно по вас, али
“ Новинар: Па хоћу ли то забележити као ваше последње речи? Ја: Немојте. Напишите: „Збогом и хвала на пажњи!“ Новинар: Зашто то? Ја: Јер сам тим речима рад и ову књигу да завршим.
– Ја?! – изенади се конте Иво и извади малу марамицу, чипкицама оперважену, и обриса чело. – Ма немојте! Ја, драгец мој и прелијепи предсједниче мој, нијесам мислио говорити ни о животу ни о смрти.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тада сви они почеше говорити Краљу како је опасно ићи овако у групи. — Немојте ви мени објашњавати... знам ваљда да се у ров не иде са коњима. — И Краљ заустави свога коња да би сјахао.
— И Краљ заустави свога коња да би сјахао. Пришао је и стари краљев лекар. — Величанство, немојте се излагати... — Зар и ти?... Е, мој докторе... Земља ће лако наћи једнога краља, а још лакше доктора...
Наиђосмо и на војнике из Душанове батерије, негде доле, као у некој јазбини. — Слушајте ви, оца вам вашег, немојте нешто да дигнете са ове лађе. Није ово Албанија. При улазу претресаће све редом — скреће им пажњу Душан.
— О јес, о јес! — одговара Хили, не разумевајући очигледно смисао његових речи. — Пазите, џивџани, немојте се брукати! — добаци нам потпуковник Петар и оде. Их, ништа од тебе! обрати се Топлица Живадину.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад дођете ка Костуру граду, вама ће се Грци радовати: „Благо нама, ево нам аргата! Јефтино ће радит винограде“. Ви немојте, браћо моја драга, већ падните под Костуром градом, пијте вино и бистру ракију, докле и ја у Костур не дођем“.
оштре се сабље дохитише, да дињару одсијеку главу; ал’ говори госпођа ђевојка: „О, бога ви, два мила ђевера, ви немојте њега погубити, док чујемо шта ће говорити, ласно ћете њега погубити“.
Браћо моја и пак породице, док чујете мене у животу, у животу, у Стамболу билу, немојте се, ђецо, препанути, он не смије војску подигнути: он ће на вас, а ја ћу на њега“. Тако рече, па у Стамбол оде.
Ал’ говори Јуре барјактаре: „Ви немојте танке пушке кварит, танке пушке и бритке мачеве: оружје нам може требовати; него да ми ватру наложимо од столова и од
Онда вели Бећирагиница: „Бре, немојте закопати курве, већ га бац’те у дебело море, те наран’те рибе приморкиње лијепијем хајдучкијем месом“.
Него ово мене послушајте, да вам царство дуговјечно буде: ви немојте раји горки бити, веће раји врло добри буд’те; нек је харач петнаест динари, нек је харач и тридест динари; не износ’те
је мене Милош распорио, то је срећа војничка дон’јела: не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи; ви немојте рају разгонити по шумама да од вас зазире, него паз’те рају кô синове; тако ће вам дуго бити царство.
Ал’ ви тако немојте радити, него мене старца послушајте: ја сам гледô у нашем инџилу, ово наше дуго бити неће, него ће се пром’јенити
Сваки јако глајте по Турчина, ал’ немојте пушака метати докле моја најприје не пукне; ја ћу гледат Узуна Мемеда, виђећете што ћ’ од њега бити“.
Оно робље што сте куповали, немојте га глади поморити, већ све оно робље распустите, нека иде куд је коме драго; то је, браћо, мала задужбина откупити
увод, ИИИ, 2 Ненадовићи Јаков и Алекса — в. бел. Е, 90 неразуман — неук, неискусан нете — немојте нетијак — нећак, сестрин син нијет — намера није требе — није потребно ником поникнути — сагнувши главу к земљи
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ихај, кад ли се докопам свог унука! — ускликну Стричев дјед. — Немојте да то хватање прође без мене. — И мене да зовнете — викну колар.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Напасти ће ти сиромаштво кано зао путник. Свакад се уче, а никад се не уразумљају. Немојте сваком духу веровати, нит се за сваким ветром поводити. Многе су лаже на свету постале.
ПРЕ ВРЕМЕНА БИ И ПОД ВРЕМЕ ДОЂЕ Немојте сваком духу веровати, нит се за сваким ветром поводити. Ако ми се што находи мана и од кога се пориче јер сваким