Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је низ ослепљених речи Али је љубав њихова сасвим очигледна Оне живе на рачун твоје комотности Све су лепше што си немоћнији А кад исцрпеш све своје снаге кад умреш Људи кажу: богаму какве је тај песме писао И нико не сумња у реч коју ниси