Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Те исте вечери, малчице шапатом, а више немушто, без ријечи, на скровиту мјесту, иза своје батаљене појате, Сава се исповиједао и повјеравао светом Ради Лоповском,
Туда су у рату пролазиле војске, избјеглице и разни каравани, али све испаде немушто, зараван име није добила. Ето, баш ту сам срео необична старца који је без престанка сам са собом причао тражећи
Сви они мене знају и воле. Мени се одједном одузеше ноге и закова глас. — Човјече, аман, човјече — немушто завапих у шумној паници, скоро глув — па ти су твоји дјечаци данас одрасли људи, прошло је отада преко двадесет година.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
даха, Што успео је да се згусне За тренут на дну огледала; Оком без боје и без зене Будућност ме је погледала, Немушто, мудро и без страсти, Ко кућна змија под довратком; Ма да је све у њеној власти Још увек бол је за повратком На
Попа, Васко - КОРА
у месу Под земљом Немоћни лепет крила И слепо гребање шапа На земљи ништа Под облацима Нејаке лампице шкрга И немушто запомагање алги НА ЧИВИЛУКУ Оковратници су прегризли Вратове обешених празнина Задње мисли се легу У топлим