Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Пут је онде јако стрм: то је управо нена путања којом без невоље нико не путује. С једне и с друге стране големе букве и растови, и дању је тако дебела сенка
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
артиљерца Марка Медића, који је, неким чудом, овамо доспио из чувене Шесте личке дивизије, надовезала се некаква стара нена, муслиманка. Пропитује се за сина. —Здравља ти, војниче, је л тамо, у халки, мој Дедо?
—Па оно тамо. Видиш, тамо — неодређено показује нена некуд у правцу Саве. — Ааа, у обручу! — изненађено отегну Марко. —Па тако, брате, кажи, син ти је у банди, је ли?
— Богами су га лијепо почешали — добаци неко с одобравањем. Она нена, печално загледана у партизанску хаубицу, потегну Марка за рукав и прекиде га у разговору.
Изгоре стара Анђа заједно са својом шталицом и својим разговорима. Видећи тако глагољива и отворена војника, стара нена прикрпи се сасвим уз Марка и узе да га обавјештава: -Видиш, овај стари под орахом, то ти је Дедин амиџа, Хусо.
Хаубица тресну и по други пут. Хусо поново ђипи. — Ачкосум! Ејвала ти гласу! Нена, у неприлици, гледа час у хаубицу, час у разиграног Хусу и не може себи да дође: је ли ово некакав шенлук или се од
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Преко пута мене афектирала је у огромним количинама једна Нена (знате, она што употребљава парфем Хелена Франкештајн), до ње је седео неки Микица, па Бурза и Суле, као одједанпут,
Пазите сад шта је рекла Нена оним својим чувеним фалсетом: — Ана, срце, јеси ли је то донела из Италије? Мислила је, наиме да је Снежана неки
Стална музејска температура, влажност ваздуха и све што уз то фура! „Откад је Нена порасла, много више излазимо“; каже четврта вештица. „Јесте ли били у хотелу 'Југославија'?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Мрзим га, изједна га као рајетин нена– видим, јер ме је родило робом, а опет ми га никад доста није. Често сам се зарицао да нећу да га гледам колико ни
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али би сигурно почео да плаче кад бих се ја потужила, ја, његова Нена. Сва деца ме зову Нана, а он прекрстио у Нена...
Али би сигурно почео да плаче кад бих се ја потужила, ја, његова Нена. Сва деца ме зову Нана, а он прекрстио у Нена... Не знам шта ће бити од тог детета, као што, ако смем вама рећи, не знам право ни чији је.
Заболело ме је то, али разумем. „Нена”, то је детињска реч, а ти си ето прави правцати човек. То је и главно, и то сам и ја хтела, и да ниси то, било би ми
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
ж— Онда готово под правим углом скреће на исток руком скрену надесно. — Е, у овом углу, који захватају та два нена крака — он рашири прсте и руку неколико пута диже и спусти — налази се кајмакчалански масив. Је ли тако?