Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Ненад је“, вели, „и у овој колиби било срећних дана!... Али их ти, Грлице моја, ниси упамтила: давно је како је срећа прекора
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А збиља, како ти они остали дужници? Како Стојан Павловић и Обрад Јешић? Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?... Мо'ш ли с њима изићи накрај?... — Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.
Стари чича Ненад памти обе крајине, запамтио је више од десетину којекаких вампира, тројицу и сам пробо глоговим коцем, а већ вештица и
— Ама, побогу, да ли је баш одиста дивљак? — Богами, како казују, јест — рећи ће тетка Синђа. — Чича Ненад прича да је још уз Кочину крајину долазило чак отуд из Анадолије репатих људи. Кевћу, вели, као пашчад.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Из ара допире топот од коња, пред качаром се испрежу волови, с којима се овај час вратио Ненад из вароши. Понека се кокош отисне с дуда, и лепршајући се поново се гнезди међу своје друге.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ова, зихер, лежи на злату! - рече Ненад Чичак придружујући ми се. Затим облизну усне и настави да корача упоредо са мном на онај свој нарочити начин: ту сам,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Таква недрага имена су: Негода, Неда, Немил, Нерад, Ненад итд.⁸⁷ Њима се негира да је дете лепо, да су му се родитељи радовали и надали, па се самим тим верује да оно није ни
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мој дед, поп Мита, прешао је из Итебеја у Иланчу и оженио се ћерком свештеника у Иланчи, Ненада Путника. Тај Ненад, мој прадед, био је толико тежак, да су сељаци притезали левче кад би се пео у кола.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
када му је кобасичарев син једнога дана донео четири пара кобасица, та је прича гласила: — Била два дечка, Сима и Ненад.
Сима је био син једнога кочијаша, рђав, непослушан, глуп и неваљао, а Ненад је био син једнога кобасичара, врло честитога човека, ваљанога и примернога грађанина, па је, разуме се, и син био на
нешто завијено у малој, белој коверти, ја сам прешао у прву клупу и она је прича гласила: — Била два дечка, Сима и Ненад. Сима је био син једног кочијаша, рђав, непослушан, глуп и не ваљао, а Ненад син једнога трговца...
Сима је био син једног кочијаша, рђав, непослушан, глуп и не ваљао, а Ненад син једнога трговца... Могли смо чак, по свршетку основне школе, и израчунати шта је кога од нас коштало то што је
Било је и других који су, учећи математику, потпуно забрљавили. Један мој друг, неки Ненад Протић, назвао је основаоца француске династије Људевитом Катетом и упорно је остајао при томе да су сви француски
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
МАЛИ РАДОЈИЦА 763 76 ЈАНКО ОД КОЊИЦА И АЛИ-БЕГ 771 77 ВУК АНЂЕЛИЋ И БАН ЗАДРАНИН 780 78 ПРЕДРАГ И НЕНАД 787 79 ХАСАНАГИНИЦА 796 80 ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО 801 ПЕСМЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА 807 81 ПЕРОВИЋ БАТРИЋ 808 82 ТРИ
и бег Костадин, Смрт војводе пријезде, Смрт војводе Кајице, Лов на Божић, Смрт Сењанина Ива, Сењанин Тадија, Предраг и Ненад, Три сужња и др. Велики уметнички значај има и директни говор.
Иво Сенковић и ага од Рибника, Смрт Сењанина Ива, Женидба Милића барјактара, Ропство Јанковића Стојана, Предраг и Ненад.
Војвода Кајица — то су сви јунаци који су убијани на превару. Брата жељни Ненад — то су сва браћа која су туговала за браћом. Маргита и Рајко — то је цео народ у вековима туђинског господства.
78 ПРЕДРАГ И НЕНАД Рани мајка два нејака сина у зло доба, у гладне године, на преслицу и десницу руку. Лепа им је имена надела: једном
Оста мајка ранећи Ненада; Ненад браца ни зазнао није. И Ненад је мајци дорастао а до коња и до бојна копља, пак одбеже своју стару мајку и прибеже
Оста мајка ранећи Ненада; Ненад браца ни зазнао није. И Ненад је мајци дорастао а до коња и до бојна копља, пак одбеже своју стару мајку и прибеже гори у ајдуке; ајдукова три
Како који изасипа благо, тај се њему и заклиње тешко: који брацем, а који сестрицом; а кад Ненад свој’ изасу благо, дружбини је браћи беседио: „Ој дружбино, моја браћо драга, брата немам, а сестрице немам, већ: тако
“ Кад су тако поделили благо, Ненад седе на добра коњица, пак се диже својој старој мајци. Лепо га је дочекала мајка, пред њег носи слатку ђаконију.
Лепо га је дочекала мајка, пред њег носи слатку ђаконију. Кад су били сели за вечеру, Ненад мајци тијо беседио: „Ој старице, моја мила мајко, да ми није од људи срамоте, да ми није од бога греоте, не би рекô да
Беседи му стара мила мајка: „Не будали, млађани Ненаде, јер ћеш лудо изгубити главу“. Али Ненад мајке не слушаше, већ он чини што је њему драго: он покроји на себе одело, све зелено, од чое зелене, а ократко, с
Нигди свога он не пушта гласа: нити пљуну, ни на коња викну; а кад дође гори Гаревици, кличе Ненад како соко сиви: „Гаревице, зелена горице, не раниш ли у себи јунака Предрагога, мог брата рођена?