Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
али речи мамине, које говори седећи уз њега, увлаче му се некако у само срце, јуре му по крви и он сав дршће од неког ненадног узбуђења... Сна нестаде, одлете одједном, и он слободно отвори очи. Беше то страшан призор...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Наједанпут, с немирним, збуњеним погледом, ти задрхта, или се мени учини, од ненадног, моћног, језовитог страха. Он је прошао мирно, опоро стиснутих усана на којима се није могао замислити осмејак, и