Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Таква су и ова: Моја руко, зелена јабуко! Снахо јело, неношено злато! О ти бане, очи обадвије, с којим мајка иде по свијету, по свијету и по жарку сунцу!
Мајка те је већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу; снао Јело, неношено злато!“ Божио је Јанковић Стојане: „Божја помоћ, сиротицо стара!
Стоју мајка већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу; снао Јело, неношено злато! Ко ће стару дочекати мајку? Ко пред мене стару ишетати? Ко ће стару запитати мајку: „Јеси ли се уморила, мајко?