Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе и неког дивљег, неодољивог весеља што је жив. И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Истина, оваква су зарицања бесмислена. Има нечег нагонског, неодољивог у нама, у овим узаврелим годинама, када нека подсвесна радња обујми тело, помрачи ум...