Употреба речи неодољиву у књижевним делима


Милићевић, Вук - Беспуће

И он, за један тренутак, нађе у себи само страшну мржњу за њих и низак презир за себе. Он осјећаше неодољиву потребу да оде, да утече од њих, да их не чује, не види, не мисли на њих.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У оној одморној јутарњој напрегнутости, распознавала се јасно страшна глад његова нагона. И ту снагу, толико неодољиву, она је морала осећати на себи. То се видело јасно и по чудним неким немирним покретима њезиних руку.

пута понова не склизне на политику, и то све захваљујући моме сапутнику, кога сам стално морао да опомињем на моју неодољиву одвратност према њој и жељу да је колико год могу заборавим.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

То беше за њега новина, нешто неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. — Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Тиндал је прихватио ту веру са религиозним заносом, а његови апели у име те вере, имали су неодољиву снагу. Његови пријатељи у Америци и Енглеској, који су се дичили њиме као својим поборником за ствар научног

Он је прихватио ту веру са религиозним заносом, а његови апели, имали су неодољиву снагу. Његови пријатељи у Америци и Енглеској, који су се дичили њим као својим поборником за ствар научног

Краков, Станислав - КРИЛА

У логору чете рушиле су грањем скривене шаторе, и чупали кочиће. Војници су пасали фишеклије и мокрили. Сви су имали неодољиву потребу за то. — ”...по сваку цену...” телефон је вриштао из пука.

Ћипико, Иво - Пауци

А зажелио се више њих, зна он то, јер осећа у себи мушку вољу и неодољиву чежњу за цурама; чак му у сну прилазе понеке, и с њима се милује као да је на јави...

Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом. Против очеве воље свуче питомачке хаљине. Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из

А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

те жене, која још и данас сјаје кроз векове и која је у њима добила значај једног симбола, не би сигурно имала ону неодољиву снагу да није била удружена са високим душевним особинама.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности