Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И он се вукао и посртао као пребијен. Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим. Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нисам ни осетио како сам се вукао за њим из собе у собу. У мени је било све неодређено, влажно, мекано, као она цицвара што је болничар скиде једном с образа. Ајаох! Страшне слике!
Писао ми је његов друг Јоле. Овде и овде! — он руком показа сасвим неодређено: најпре преко леве плећке, па онда дуж целе десне ноге. — Само га окрзло!
Африка
“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим испарењима као у меду.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Међутим, њихово национално осећање остаје неодређено или без дубине; њега не води, као што то иначе бива, нека врста националног инстинкта.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ЉУБОМИР: На два-три дана. ПАВЛЕ: Не знам на колико, не знам ни куда; у непознатом правцу, на неодређено време. Немам засад јасне намере, али осећам потребу да се уклоним, да се удаљим, да се осамим, да преболим.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Лице јој је у сумраку личило на светлу мрљу, а руке су јој биле хладне и мирисале на нешто неодређено. Рекох јој како сам био убеђен да ће доћи. — Јеси, врага! — рече. — Да ли си написао?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дете је овом претњом у великој мери застрашено јер зна да ће се, ако прекрши неки пропис, десити нешто неодређено али страшно.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али све до Вука Караџића о српској народној поезији знало се мало, у одломцима и неодређено. Копитар је упознао Гетеа и Јакова Грима са великим благом у Караџићевим збиркама.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
—Па оно тамо. Видиш, тамо — неодређено показује нена некуд у правцу Саве. — Ааа, у обручу! — изненађено отегну Марко. —Па тако, брате, кажи, син ти је у
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Као онај човек из киоска са угла моје улице, на пример! Како да поверите нешто тајанствено и неодређено доктору који делује тако темељно и тако задовољно? — Стварно, а колико ваша ординација има квадратних метара, докторе?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кажу да су погинули од наших топова. Иако сунце сија, све нам ипак изгледа сиво и нешто неодређено. А поглед никако да се одвоји од обезглављеног трупа, одакле крв лагано отиче, људска крв, а поточић се пробија кроз
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
а ?... Она климну главом и опет се неодређено насмеши. Пера дохвати њену руку, подржа је мало, па се саже и пољуби је... Њу опет прођоше трнци, а писар брзо узе
Црњански, Милош - Лирика Итаке
1925. НАША НЕБЕСА Из прошлости, мутног бездана, понеки облици виђеног враћају се тако неодређено, тако безначајни, тако искривљени, слаби и бедни. Други међутим, враћају се јасни, оштри и светли.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Којим су путем Пелетини сазнали за то такмичење, стари летописи не говоре. Само се на једном месту, истина неодређено, спомиње Црноглавка, те се претпоставка да је она донела вест чини вероватном: Невоља је једино у томе што нико није
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
на челу, изразише се сасвим одлучно против такве замисли коју су пре мене изразили и други, Бифон и Гете још доста неодређено, мој деда Еразмус Дарвин сасвим јасно, а Жан Ламарк врло одређено и оштроумно.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
кад се животарило тако да би се дочекало боље, и кад је сам одјек црквених звона дубоко дирао и рањавао и некако неодређено болео и мучио.
— Ама узмите! Узмите! У зачуђенога просјака, чије су ме очи питале, ја сам погледао тако неодређено да је он и даље остао збуњен. — Узмите! Само узмите! Молим Вас, узмите!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Или се јављало тако слабо, тако неодређено, да је сумњао: да ли то уопће кљуца или је то само моје уображење? И нешто би се примирио.
А можда је том малом повишењу тонуса у њему доприносила и она крпица ведрине далеко изнад кровова, која је нешто неодређено обећавала. Али сутрадан се опет враћао. И, једнога дана – скочио је. У пријеподневне сате, око десет и по.
— А што каниш даље? — изненади ме питањем. — Па... као и досад — одговорим неодређено. — Кад путујеш? — Сутра у подне, брзом пругом. — Куда? — Према југу... Имам неког посла у Грчкој.
Питао сам мог доктора, али ми је одговорио неодређено, половично; он није специјалист. Питат ћу специјалисту кад ми се пружи прилика.
Тек одједном избаци неодређено: — Хе, што ћете. Сви ћемо тако! Па даље сједи, зури у ме и шути. ЛXXИИ Опет сам у својој соби.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом. Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби.
Истина није он баш био без икаквих планова, али је све то било тако нејасно и неодређено, да ни сам није био на чисто са својим жељама.
— Помози Бог, децо! — рече он још на корак два пред њима. Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха.
Али опет на крају би помислио: »Па нека је... може се и овако!» А и то овако било му је нејасно, неодређено. Овако, из дана у дан, не мислећи о сутрашњем дану, не бринући се за последак...
Ћипико, Иво - Приповетке
— упита Загорку старешина. Жена се придигне. Момче се прене, протаре очи и загледа се некуда неодређено. —Хвала! Није од потребе. Топло је... —Узми, кад ти дајем! —Хоћу, хоћу из поштене руке, — те испије чашицу.
С чега ме криви?” И њена нехај чисто га стресе, и, у тим мислима идући кући, кињи га некакова сумња и нешто неодређено... При вечери, преко залогаја, ненадно дође му Морача пред очи, и, као да му је капља хладне воде на ћелаву главу
Он, нашавши се код ње, осјети се лакшим: не мори га сумња ни оно неодређено... Би му као да је жедан дошао код врела и жеђу угасио. И осјети се чист од блуднога гријеха.
Сутон пољем пада. У своју сиву, меку светлост заклања заселак и заодева далеке планине. Однекле неодређено већ се јављају пригушени ноћни гласови, и речица својим шумом јасније се јавља.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
„Анђу капиџију“ није сврстао међу митолошке песме, него у „љубавне и друге различне женске пјесме“, што звучи доста неодређено и рекло би се да сведочи о извесној Вуковој несигурности при жанровском разврставању лирике.
Опште и неодређено значење до извесне мере потискује појединачна, јасно одређена, у језику већ фиксирана. Не залазећи у одређивање стварне
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Зна да ћеон сада њу. 159 Што Јовча тражи, а каткад му се чини и да налази у песми, музици, то је неодређено толико да ни он сам не зна шта је.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим испарењима као у меду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Најзад сам устао. — Еxцуѕез моі... Је ѕуіѕ оццупé. Ил фаут qуе ј’аілле1... Мој пријатељ посматрао ме је некако неодређено, као да се буди. Онда заглади косу. — Како... где ћеш?... Остани, па ћемо заједно — муцао је.
Ћипико, Иво - Пауци
— Поквари се народ! — јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо неодређено, а биле би врло лијепе да у њима сјаше искра сазнања. Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.
и прекиде бесједом, те опет је замоли да пође с њиме. И, разговарајући, поп Вране застајкује; на махове гледа некамо неодређено, на махове загледа се у њу и, наједном обгрливши је, вели: — Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета!
Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му
Понио би собом књигу да чита. Домало и жешће би упекло. Прави кријес! Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се... Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав. Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...
Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. Није друге, мора и насилу да изиђе. Он пође к мору.
Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином. Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско
Иво побрза. Очи му се бијаху замутиле. С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено. А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.
Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора. Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...
— На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре. До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.
Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе
Смисли се, и изокола пође к њој. Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила. Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на
— Мучите! Данас је велики дан! Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к'о да им мисли нису заједничке. — А што ти је од брата? Је ли био у затвору. Је! — А је ли ти добар?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
пригушено певање извежбаних певача које ни један трепет ни акцент мелодије ни речи не пропушта, а ипак је као шапат неодређено, танко, пуно замирања. Музика се све више претвара у уздржану пратњу, а песма у неки говор и исповест.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-р-р-у! — тресе се земља. Сада још жешће, још страшније. Лица наша су потамнела, а поглед неодређено блуди, као после неке тешке болести. Али нико не узмиче, док се непријатељ не појави да нас побије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Исто тако је неодређено и сведочанство српског биографа Теодосија (из XИИИ века). Тек на почетку XВ века, 1415, помиње се српски гуслар на
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јованче претрну, и оштро погледа дјевојчицу. — Откуд ти то знаш? Луња само слеже раменима и одговори неодређено: — Па тако... Хода неко, шуља се. Ту је негдје. Стриц се уплашено обазрије. — Гдје, гдје? Гдје си га видјела?