Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у своме бесу немилосрдно мој врт, капије, тарабе и шалукатре мога очинског дома, па и лепи павиљон, труну, напуштени и неодржавани. Кров опустеле куће прокисава у тајности, а нико то не примећује догод ја не дођем и не видим шта се догодило.