Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
али кад писар помену опасну крађу, њему задрхташе уснице, а преко лица му пређе, као сенка од облака, нека лака, неосетна дрхтавица, неки нарочити израз великога душевнога немира. »Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
осам стојим лета, Презирући, смејући се Пакостима безбожника; Хладна, нема — За радости и за злости Непомична, неосетна, У којојзи отров-срце, Уморена љута змија, На узглавку — вечном мраку, На камену од увреда, Размрскана, ћути,