Употреба речи неосетно у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... Прикучивши обали, подиже се. Иванко зинуо од чуда. То беше Дева.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Слуша шум Јадрана, И где век за веком неосетно следи. Стар и малаксао, и са гривом седом, Он је тешке шапе зарио дубоко, Докле мирно држи у обзору бледом Свој

Редови властеле на дугом опелу Стојали су немо и држали свеће. У окнима цркве тихо, неосетно, Поче дан да гасне, кад свршише сетно Дуге болне псалме свештеници седи.

Тако нову жељу прати суза стара; Тако нова љубав у часима холим Неосетно ране старинске отвара — Па ме страх да желим, и ужас да волим.

Чујем у дну душе глас некакав сетно, Кô глас у дубини ноћи. То је само Једна мутна жеља прошла неосетно, Ко би знао за чим, ко би знао камо. ДОСАДА Цело послеподне на мом прагу седи Досада, и гледа налакћена мене.

Алпијским путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је затим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Дан је за даном све краћи бивао. Најпре неосетно краћи, »за један кокошији корак«, што рекле искусне бабе, а после осетно краћи.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Одавно су испитивачи опазили заједничке основне етничке црте Србо-Хрвата, Словенаца и Бугара. Констатовали су да се неосетно разликују језици којима се говори од Љубљане до Солуна и од Изонца до Црног мора.

Тиме и низом психичких ступњева ове херцеговачке Ере прелазе неосетно у групу динарских племена. ЧЕТВРТА ГЛАВА: ДИНАРСКА ПЛЕМЕНА Распрострањење и старост. — Образовање и развитак племена.

Али на северу ова два варијетета неосетно прелазе један у други, нарочито у сливу Јужне Мораве. На истоку је граница такође јасно изражена.

Из равница, често поплављених, неосетно се прелази на површ од дилувијалних речних наноса. Глине и пескови су често наслагани на шљункове и неогене седименте.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Веома је важно да се деца сразмерно рано и поступно уводе у привредни живот породице. Она неосетно, готово кроз игру, усвајају неопходна знања и вештине, а тиме стичу већи углед и виши положај у породици.

беле руке, врани коњи, рујно вино, добар јунак,⁶⁰ који се понављају у многим различитим песмама лако се памте и готово неосетно постају део говорне културе детета које се социјализује.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И тако ја, ти, оне, сви ми, неосетно зближисмо се и постадосмо једна кућа. Ако твоја мати што добро умеси, она доноси нама.

Све је било по старом и дани су ишли, текли једно за другим брзо, неосетно, ти наши млади дани испуњени срећом и безбрижношћу.

У том почело вече. Онако исто у игри, неосетно, тамно, меко, дан се измицао, а ноћ је долазила. Свет се помало разилазио. И кад се све разишло, она је ушла у кућу.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Звезде, на небу, исте су као некада, Ал живот је, ипак, неосетно прошао! Поумираше исписници и солунци! Од добре ватре нема радости веће: Пламенови играју, као глумци У комаду

Минут по минут, па и сат по сат Пролазе — време тајним током тече. Смрзли ми се прсти, укочио врат, И, неосетно, прође вече. У поноћ, Месец обасјава село. Зец се, у шуми, подвлачи под камен.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Кад прост радиостезиски штапић, или клатно, може да из велике даљине осети оно што је за чула обичног смртника неосетно, и то помоћу тајанствених, за та чула неприметних радијација за које не постоје никакве земаљске материјалне препреке,

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Ту тугује она чекајући мене, И са својих гора од снега и леда Уздишући за мном болећиво гледа, И у слаткој чежњи неосетно вене...

Ко бајка да је, да то није јава, Да с месечином све се стапа сада, И неосетно губи се и пада, И све нестаје, и све ишчезава, Па кад на мене падну усне твоје, да ишчезнемо и ми, обадвоје...

Сад ми се чини да не живим више, У густу таму да све дубље клизам, Неосетно и стално... Ноћ мирише, И душу мучи силни песимизам... ИИ Осећам да нешто у мом срцу труне Лагано и стално.

ТУГА У ведрој ноћи, покрај мене, Чује се часом вапај тајни Ко уздах целе васељене, Патнички узвик, крик очајни. Час неосетно, тихо струји Ко један трепет тужних жица, Час страховито кобно хуји Ко јато црних злослутница. Ко тужи тако?

По оквиру утиснута срма чиста, А оквир јој рез̓о уметник из Дебра. Такав лежи Христос, сред пустога храма. И док неосетно, свуда пада тама, И јато се ноћних птица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже вампири, Очајан и страшан,

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Истина има мало бора око очију и уста, али се оне и не познају, већ се неосетно губе у свежини облог јој и као млеко тако белог и нежног лица.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

не занима Нâс, уморну децу овога столећа, Други и лепши пол; да се не прима Нас нада и чедност будућих пролећа. Неосетно, тихо пали смо под владу Друкчијег, грубог, моћног суверена: Алкохол тупи живце, руши наду На чисту љубав будућих

ЈЕСЕЊА СВЕЧАНОСТ Неосетно, тихо моја младост чили; И у сваку јесен отмену и бледу, У дугачком, тужном и свечаном реду, Промичу крај мене дани

ПРЕДВЕЧЕРЊИ ПУТ Дуго смо на тешком путу, верна. Само, Ми још своме светлом циљу корачамо. Неосетно, тихо, кроз алеје нéме, Сад нас прате сенке две: Старост и Време.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Онда је, готово неосетно, тај слуга постао незнатан па знатан војвода и, најзад, Господар Србије. Љубица је постепено учила да види како

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Свуда је мирно. Камене балконе Кентаври држе, и ноћ дуга ова Безгласно, немо, неосетно тоне Алејом црних, голих кестенова. Само, - у тмини, полумраку ледном Види се негде слаби зрачак плама у тихој вили.

више не занима Нас, уморну децу овога столећа, Други и лепши пол - да се не прима Нас нада и чедност будућих пролећа. Неосетно, тихо, дошли смо под владу друкчијег, грубог, моћног суверена; Алкохол тупи живце, руши наду На чисту љубав будућих

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Јесте. У току наредних 26 хиљада година летње осунчавање наших крајева биваће, врло полако и скоро неосетно све јаче, наша лета биваће, дакле све топлија, а то ће се испољити у вегетацији наших предела“. „Ево видите како!

за руком да докаже како све промене лица Земљиног потичу од оних истих сила које и данас дејствују, а које постепено, неосетно, корак по корак обављају свој посао.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И, костију, крви к'о да сада неста! К'о да све ишчезе неосетно мину! Зар ничега нема? и зар живот преста, У визије своје разли се и плину.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

утиче на артеријску циркулацију и требало би га уживати што ређе, утолико пре што је његово штетно дејство споро и неосетно.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У Сеобама је претежна већина описа управо таква, при чему опис тако неосетно клизи из спољњег ка унутарњем, и обрнуто, да се често не може разликовати шта је ауторово а шта јунаково око видело, и

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

има један дан у години, кад се по могућству сви скупљају, који је већи и од Ускрса и Бајрама, и кад планинци готово неосетно осете да су једно, и ако их ова два празника деле у непомирљиве таборе.

Одатле веома благо побрђе неосетно прелази у равницу, у познато Равно Косово, које се испред ока, кад га дуже гледаш, стане од те равности тајанствено

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

то тешко бреме на се, а не да нас влада неким својим доскочицама и намештеним извештајима постепено, све помало и неосетно, увлачи у догађаје, док се једном не нађемо зачуђени пред ситуацијом, где, хтели не хтели, морамо ратовати.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Но мало по мало, спочетка неосетно, па све упадљивије, почео је тај снег да шири своје царство и да помера своје границе, дуж бокова планина наниже.

Изгледало је да ће цела Земља да промрзне. Но, опет спочетка неосетно, почео је да се обрће ток догађаја. Топлија лета почела су да нагризају ледену хаљину Земље, царство снега почело је

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Но тај његов начин опхођења са ђацима имао је и други утицај на нас. Свако од нас почео је полако, неосетно и постепено да се привикава имену које је носио, па не само имену већ и свима особинама дотичне животиње.

Тако, на пример, Љуба Слон, који је у почетку школске године био живахан и окретан дечко, поче полако, неосетно, постепено да прима слоновске манире, да се креће тромо, да лењо мисли и да доброћудно жмирка очима, па чак поче и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Први пут видимо овако огромне топове. Војници блену као на чудо. Неосетно приђосмо пристаништу. Маринци нас посматрају пуни саучешћа.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

управљеном у напред значење мора да је чудно боље; бели се друм у бескрај све више измеђ борја, са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди; брише песма моја: то облак чешља косу горја.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности