Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
79. Та ко би га искарао, Кад је сретне неотице, Кад пред собом спази, јао, Оно сретно, сретно лице, Кад јој глене очи сјајне, Пуне оне слатке тајне? 80.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Крупни човјек иђаше најпотоњи, и као неотице, махаше чибуком — те је нагледило као да јави стоку пред собом. Кад минуше мост, он се протиште кроз гомилу и оде на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Стефан је „мало марио за песме“, али их је, „готово неотице, упамтио од свога оца Јоксима и брата Томе, који су не само млоштво песама знали и радо ји певали него и песме