Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
злоупотребљава, о пристојности, чесности и благонаравију не марећи, познатој истини и општему добру не поборствују|ћи, неповине и поштене људе злословећи, све његово красноречије крајњега је похужданија и отвраштенија достојно.
Такови богови који истребљеније и умаљеније рода человеческога изискују, и који се у бешчеловечном неповине деце кровопролитију услаждавају, шта су друго разве бесни волци и љути и немилостиви демони?
К а з у ј ш т а с и у ч и н и о?” Умива пред свима руке своје од неповине крови; а кад сав народ виче „В о з м и и р а с п н и!” —нек им буде, „о н и у з р ј а т!