Употреба речи непогодама у књижевним делима


Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

очи, у другима су добри или зли духови, најзад из неких ноћу излази душа из тела и бори се са ветровима, облацима и непогодама (здухач, ветрогоња).

Бегунци су остављали имања, куће и затрвене породице. Борили су се са непријатељем и глађу, са непогодама у арбанашким планинама које су биле без путева, и у тој су борби ишли преко људских снага.

То су снажни људи, испечени и ишибани планинским непогодама, очврсли и издржљиви, свеже и бистре памети. Ово је прави ранији мијачки тип. Живот се код Мијака овако развијао.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

над разумом, из болесних и абнормалних стања човека, који је угрожен природном стихијом, дивљим зверима и елементарним непогодама.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

НАС САКУПИЛА, МАЛАРИЈА РАЗЈУРИЛА“ Растурени по Могленским планинама чамили смо у земуницама, изложени временским непогодама и ударцима непријатељских зрна. Годинама већ, проводимо такав живот.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Човечанство, ако га у опште још буде било, бориће се очајно са природним непогодама, али ће стално губити на терену. Велика дела људских руку и разума опустиће и доћи у стање ових рушевина на којима

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности