Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Оно што би у самоувереној социјалној песми, која има високе утилитарне, и, дакако, уметничке циљеве, било несносно и непоетско, овде, због саме лакоће тона, поседује извесну чар.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све то у укоченим и бледим стиховима, безлично и непоетско. Прва његова збирка, Пѣсме, штампана у Београду 1854, носи све обележје старије поезије четрдесетих година.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
изуврати у гротескно, да се аутентично поетско сроза у плићаке баналнога, у избијељелу једноставност без чара, у оно непоетско наивно које стигматизира промашена дјела. То су творевине за које не постоји половични успјех.