Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да га употребљавају, разве у крајњеј нужди; које, да је хотео и мој тетак употребити, може бити да ја не би[х] остао непоколебим у мом намеренију да се хоћу те [х]оћу попустињичити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Већ вриште коњи; смртоносни Севају мачеви; гину врази. Ал' изневери паклени пород, Вук. Непоколебим остаје духом кнез, Па крепком мишцом крвожедне Османске душе у тартар шиље. Но силам' људским предел је положен.
Противу стрела вражјих сматрај му Непоколебим взор, пак затим Несташно по пољу там’ течење. Њега ћеш видит самој у пени, а Мен’, коњаника, јошт неуморена Где јако