Употреба речи непокопани у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Многи су, располућених глава, у свађама докле је чије, преко целог лета трулили по трњацима, непокопани. Мој Василије за земљу није жалио главу. На десној сиси имао је рану дужу од судланице. То је био муж.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

нечистоћа, и стрв, и смрад од људских и коњских лешева, што су још где где по шумарцима и буџацима остали неспаљени и непокопани. Свуда трагови страшне пустоши и разорења.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности