Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Какве ли ја то поуке држим и коме? Призивам једног мртваца да бих му показао да сам непокретнији од њега. Лежим овде на постељи, млитаве руке сам опустио крај себе, оклембешену главу у јастук уронио, ништа на мени
Али ја уображавам да сам непокретнији од мртвог Прохора чије кости леже помешане са глибавом земљом под манастирским храстом.
Кости су му већ потамнеле, влага се увукла у њих и лагано их разједа. И од Прохора сам дакле непокретнији. Боже драги, докле сеже моја облапорност!