Лалић, Иван В. - ПИСМО
А у твом веку моје убрзање Усклађује се с твојим непокретом, У апорији коју не зна Зенон. А лето бројим педесет и пето, У чилењу, у овом острашћеном, Док бивам јачи, а све ме је
видљивом, где разум господари — Па ће и светлост да разједе лето На наше очи, док тромо га зари У августу, изнутра, непокретом; А распадање тек сведочи умор Непревладаног, што зовемо свето — Говорим, не на пречац; неки шумор Анђелских крила