Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Шта чека он?... Главу је заронио у две снажне руке, ћути, хладан и непомичан. Кадикад се тргне, погледа у звезде, гледа у ноћ, па онда тек онако неразговетно проговори: — Још није време!..
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А он дође кући као ветар. Како дође, он се скљока крај огњишта. И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. — Што ме зовеш, бабо? — Расплети ми перчин! Све се скамени.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ИИ Ти који ни по чем ниси нама сличан, Ни својим образом, ни мишљу, ни делом, Који у покрету стојиш непомичан, И страшан и мрачан под сунчаним велом!
Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, своју највеличанственију поему Разорења? Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
добар пастир ни ту да се издваја од своје поверене му пастве, него седи као станац камен или кула светиља крај мора, непомичан на свом месту, док се све око њега љуља као таласи на узбурканом мору.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
више мртва. Увек у дугој, нарочито за њега сашивеној кошуљи. И тако непомичан, блед, само лежи. У кући одвојили му читаво одељење, собе, дали му слуге и слушкиње који су имали само њега да дворе,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
На његовом белом и болесном лицу дрхтале су сетно паучине брига. Нешто се догађало у њему. Али он оста непомичан и ако осетио Христића. И тек доцније: — Шта је? упита он натмурено и без воље за разговор.
Ударан лактовима и муван, гажен, прскан псован што смета на путу, Јуришић је стајао непомичан, укочен, крут као на стражарском месту, као укопан.
Африка
У последњем моменту стаје пред објектив. Гледа ме затим са постеље, ситним, злим очима, непомичан цео, цвокоћући без престанка. Дајем му пет франака поклона.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Крај тих кола, на друму, он, Константин Кристофорос Гарсули, лежаће, у крви, непомичан. Јес! Јес! Меин Wохлwеисер, Хоцхгеехртестер унд Виелверехртестер Херр!
својим шеширом украшеним нојевим перјем, пада, у кола, па се диже понова, а затим, заљуљан, испада из кола и остаје, непомичан, на зеленој трави. А и то се одиграло, брзо, као лепрш голубова.
Имао је израз самртника. Као да се налази већ на другом свету. Светао и непомичан. Трже се, међутим, кад му Павле приђе, па задиже мало леву руку, као да је хтео да да доказа да му се миче рука.
Како, дуг, дуг, ред јабланова, непомичан, стоји. Како степ бескрајни, украјински, зелени у вечерњој румени, у којој се све смири.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
“ На овај се „кеф“ наилази и код босанских мухамеданаца, само ређе. Врло се често одмарају, и њихов је одмор непомичан. У стању су да сатима непомично седе, да ништа не раде и не мисле, пушећи на дугачком чибуку или наргилама, сањарећи и
Црњански, Милош - Сеобе 1
Само онај велики камен на брегу, над којим је био подигао кров, где му је отац лежао сахрањен, стајао је непомичан и видан, над травуљинама и житом које је, последњих година, већ и у дољи ницало и узрело.
За све то време шиљбок, пред вратима, са пушком пред прсима, истурених груди, уплашен, стајаше укрућен и непомичан, то јест љуљајући се лагано на петама.
У целом његовом подбулом лицу, у ком се још тресао бес и очај, био је миран и непомичан још само његов пљоснати, велики нос и на њему две крупне сузе.
Било му је досадно да мисли, и Исакович, сав помодрео, полако постаде за њега као нека слика. Комесар је постао скоро непомичан. Под периком, жмиркао је на оба ока. Код куће је сад вече. Спавају обе мачке.
Најрадије трговаше на води. Желео је да свуда прође лађама, непомичан и замишљен. За неколико година, плећа му се погурише и прсти му постадоше дрхтави.
Срце га је тукло, као неким чекићем изнутра, по глави. Скоро непомичан, са укоченим и прикривеним погледом, чекао је да догори жижак, па да буде мрак.
Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?
Мужу је рекла да га сматра дететом, мада је Исакович изгледао, у војничком оделу, непомичан, као цепаница од читавог хвата.
засеоке и воћњаке, дворишта и гувна, њима се учини сад да су у неком другом свету, где се повијен у свилу седи, непомичан, столећима, па само гледа вечери и вртове, дивне чесме и ванредне лепотице, заносне, мирисне, међу зидовима и стварима
Баш кад је, међутим, задовољан, на велику радост Исаковичеву, хтео да остави пук, који стајаше непомичан и као скамењен, окрете се изненада и намршти се, нашто се и Исакович трже.
Лагано, иначе непомичан, засука десни рукав и, мада је било хладно, осети како је пријатно што је разголитио маљаву руку, скоро до лаката, јер
Аранђел Исакович седео је, кад их опет отпосла, са својим слугом, који стајаше скоро непомичан, у дну капије. „Да ме не држе за блудника“, помисли – „да нису дочули што“, мишљаше – загледан тупо у дрвени звоник и
Милићевић, Вук - Беспуће
накостријешеним брцима који су улазили у уста, са жутим лицем и ситним очима; шћућурен згурен, збијен уз дрво, непомичан, с великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с једним големим завежљајем изнад своје главе, испод којега
Чинило му се да је чуо њезине кораке у ходнику, да се њезина врата више пута отварају, али он је био непомичан, са закованим тијелом и заспалим мислима, које су га убијале својим мртвилом.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Жалим вас уистину... Помиловао сам је по коси. Њен лик сасвим бео на месечини изгледао је непомичан, ћутао. Затим се насмешила недовршеним осмехом, осврнула главу на другу страну: — Не чудите се што сам дошла? — Не!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наредио је онда трубачу да свира збор. Онако натмурен, са набијеном капом на очи и забаченим рукама позади, стајао је непомичан, док су војници журно прилазили у строј... Наједном као да се прену.
Неки заостају, сигурно су рањени, један паде... покушава да се дигне, опет паде на леђа и оста непомичан. Али остали одмичу, већ су близу обале и нагло се стрмоглавише у реку. Строј се изгуби...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест. Сиромах!... Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави, отвори деловодник и метну је унутра. — Добро...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Док се дотле разлегаше кукњава и лелек, или се чујаше потмуло стењање, он сеђаше непомичан. Ћути само и мисли. Неки доле угрувани и расрђени почеше га и псовати, али се он ни на то не осврташе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ваљда су стари знанци, они двојица! Човјек на прозору не трену очима, но дуго и дуго стајаше непомичан. Фала Богу, кога гледа по томе пустоме снијегу?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе. За њеколико тренутака Срдар стојаше непомичан, са заковрнутијем очима, па одједном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Према ватри светлуцају мокре длачице јагњеће коже. Он и дале седи нем и непомичан, дебелим сукном окован. Сећање на облачење кошуље стврдну се у Симки у стид и женски бол.
После, у кревету, док би њене руке нервозно и отуђено тумарале по њему, лежао је на боку непомичан, с длановима међу ногама, и убрзо почињао сувише гласно да хрче.
Моја буна је друкчија била. Никола клонуло седе у снег, не испуштајући колац. Аћим стоји на путу, усправан, непомичан, посађен између мртвог Чађевића и онесвешћеног официра с раскрвављеним челом. ...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад овамо дође, Вишњић иде право ка турбету: наслања се на зид и, непомичан, оцећа опустелу светлост као тишину ишчезавања.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
на два места свога дела, али у седмој глави прве књиге, где је реч о филозофима који су сматрали небески свод за непомичан, а Земљу за покретну, не напомиње се име Аристархово.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А по подацима све ће се узети у обзир и све само од тебе зависи. А кад Петроније Свилар оста непомичан и нем и после свих наговарања, она обријана, дебела и главата људина побесни.
И стоји он сам самцит на тој планети, тежак као гвожђе, непомичан као укопан, напуштен, беспомоћан, сасвим сам, док се опет све не почне да врти, поиграва и враћа на своје старо место.
А кад бура од махнитог аплауза престане и са свих страна зачују се узвици: „Прима се, прима се“, он, намрштен, непомичан, и сав у ставу једнога најмрачнијег мислиоца, одговара: — Јест, господо, али заједно с Ничеом и ја морам рећи: сав
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Умро је од неке чудне болести. Мало-помало губио је власт над кретањима тијела и покретима душе. Лежао је непомичан. Његови су се удови каткад покретали без његове воље, несувисло, као код ситног дјетета.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип. Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. — Натраг, коме је живот мио!
се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање. Ни једне мисли, ни једнога покрета!...
— »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан. То није обичан човек... А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао.
Почиње губити свест... — Готово! — Викну Митар и устаде. Дигоше се и остали, само остаде на поду он, непомичан, непокретан... »Шта се ово враћа светло, слатко ?... Гле, слободно се дише !... Ох, како је слатко дисати !...
Ћипико, Иво - Приповетке
И она, гледајући у мртвога Марка, не мисли но на своје нејако чедо... А Марко лежи на влажну жалу, непомичан, мокар; зраке сунчеве као да хоће да га исуше, угрију; пред њим је ноћашњом олујом освјежена, ведра, пространа пучина;
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Са оном страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
претворен у вечност која ником не треба, вечност за проклетство, које будно вреба под свежом хумком плен свој непомичан. Заборавимо мрачно поверење себе са собом, у страшно подозрење простори се руше и црна наилази плима.
Гле месец блиски изнад рујног цвета Доби облик српа: лепота је смрт Где врлина откри могућност узлета. Непомичан си, зато те не могу стићи; Тако близу мене други ваздух дишеш Док силазак у дубину обећава све више Звезда на коју
Краков, Станислав - КРИЛА
Изгледа да не спава, јер су му очи отворене. — Јесте ли и ви рањени на Кајмакчалану? Сусед са увијеном главом ћути непомичан на слами. — Ваљда спава, — мисли Душко — а што су му очи отворене?
Сусед је био миран и непомичан. Дан је свануо давно напољу и бледа светлост пала је кроз разрез на шатору на ово ружно, умрло лице, жуто као и слама
Петровић, Растко - АФРИКА
У последњем моменту стаје пред објектив. Гледа ме затим са постеље, ситним, злим очима, непомичан цео, цвокоћући без престанка. Дајем му пет франака поклона.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Паде ничице, и тако оста непомичан — нити се окрете, нити рече јао, ништа. Погледам, крви беше мало, али зато велико парче мозга изашло на отвор начињен
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ноздрве му раширене, пара из њих бије, кожа подрхтава. Али он, мој коњаник, је непомичан. Загледан негде у даљину. Одсутан. Мислим о томе како да дођем до њега. Гледам испресецани предео.
Најпре је стајао црни, чинило се градоносни облак, ниско над самим хрптом гребена Вратила. Био је огроман и непомичан. Онда је дунуо ковитлац, облак се истегао преко неба, смрачило се. Потом је линуло, боже, како је само линуло.
Остао је тако непомичан. Најзад, кад смо ми ту присутни почели да се врпољимо од нестрпљења, замочио је гушчије перо у раствор чађи или другог
Могло би да се разговара, а може и овако: да се ћути и пребира по успоменама. Димитрије се истегао на постељи. Непомичан је. Гледа у мрљу на своду.
Ја бих можда и остао тако непомичан још неко време, али маховина (знам да је она по мирису) ми жуљи лице и драшка ноздрве на кијање.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На обали пустој, о праведни бози! Хаџи—баба, лелек, ситне вале броји: Клепеће весело и на једној нози Непомичан стоји. 1889.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако су вавилонски астролози дошли до сазнања да звездано небо није непомичан свод који је надкрилио Земљу, него кугла која се обрће.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Нека иде све! нека Влаовић поједе што је Влаовићâ Јосиф је четири године дана седео непомичан, и био ношен и преношен на рукама сестре његове. Лекса је управљала кућом „тихо као светлост”.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Е, није баш тако. Контузија је тежа од многих рана — каже потпуковник Петар и показа на капетана Власкоја, који је непомичан и без свести лежао на земљи. Војници журно однеше и капетана Власкоја.