Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ мене и свег око мене.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У иловачи, на црвеном шљунку, видела се непомична, бледа силуета његовог Христића. ВИ. Оне ноћи кад је Јуришић без ичијег знања, у неком пустахиском наступу,
Црњански, Милош - Сеобе 2
са рескриптом Кригсрата у руци, Гарсули је имао утисак да је на његову команду и та бескрајна, зелена, утрина постала непомична, и ред јабланова у даљини, испред плавог неба.
Муве су летеле између ње и њеног мужа, али док их је она трпела непомична, њен муж се бранио рукама и трзао, кад би му слетеле на нос, или у уши.
ни тужакања, људи му нису прилазили, ни толико да види јасно израз лица, него је већина, наслоњена о зидине, као непомична, стајала. Сви су ти људи били сасушени, као скелети, а тамни и жути у лицу, са бледилом, као у самртника.
пут, после неколико година, непомућеног брака, да му је жена окренула леђа, пред свима, а да је сад стајала, сатима, непомична, са главом наслоњеном на прозор, као да напољу, у мраку, нешто види.
Павле је био угледао Варвару, са суџуком у шаки – која се препаде од високог, нагизданог официра и остаде тако, непомична, загледана у њега, као да ју је омађијао. А у идућем тренутку побеже, као да ће да је однесу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Можда је успела да се свуче и испружи на сунцу. Она сатима зна да лежи на сунцу непомична као гуштер. Данас ћемо морати да се договоримо о плану путовања.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У вароши која је пред њима, у брегу, била непомична, мртва, изумрла, горело је на два места. На путу у горњи део града, где беху утврђења, видела се, у прашини, пешадија
Последњу зору у свом животу, дакле, госпожа Дафина нити виде, нити чу. Измучена грозницом, заспа испружена и непомична, од изнемоглости, као мртва, са очима својим упалим, са кожом испод које се видела свака кост и свака жила и жилица.
Око њих је густа трска чујно шуштала. Иза њих се видела река, која се чинила да стоји, непомична са својим врбацима. Кад год су кола стизала до ког шумарка, треперили су им у сусрет свици.
Стаде тек онда кад дубље загледа у очи госпоже Дафине која издахну, у два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су изблиза расли и обухватали га
земље, што клија, слива крв у глави на једну блештећу, звездану тачку ума, последњу што му остаде чиста у мислима, непомична и непролазна, у будућности.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Она се бјеше њешто замислила, те гледаше ка врховима бедема, непомична као какав кип. И она друга до ње бјеше прикладна, али се губила према њој.
— Дошло му благо из дома! Благо! Триста жутијех дуката. И књига! — Разумијеш ли, Јанко! — дода поп, видећи Јанка непомична... — Писали су ти твоји, и послали су ти силан новац! Ено све у Сава Маркова!
Милићевић, Вук - Беспуће
се телеграфске жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.
тако празно шумило, тако је био туп шум ријеке, а из куће је било нешто ледено, самртничко; она стајаше ту усамљена, непомична, укочена; изнад ње се издизао јаблан, висок и црн, и бацао преко куће своју тешку, преломљену сјенку.
лицу у које се боре дубље и гушће урезале; очи изгориле од ватре и изгубиле сјај; ко зна колико времена сједи она тако непомична и нијема, не осјећајући свој живот, већ само несрећу у себи, запрепашћена и сатрта једна мати.
Он је осјећао толико терета на себи; сиве, оловне чаме која је била страшна, јер је била непомична и грозна, јер је била неисказана и немилосрдна, јер се није мијењала, остајући вјечно иста.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Проводити га манте по воли за тешком школом вакацију ту! Спроведимо му само бисаге до мале оне лађе земљане! Непомична је лађа мала та, непомична, ал' своје путнике најстрашнијом брзином одвози. Спроведимо му пртљаг, браћо, тај.
Спроведимо му само бисаге до мале оне лађе земљане! Непомична је лађа мала та, непомична, ал' своје путнике најстрашнијом брзином одвози. Спроведимо му пртљаг, браћо, тај. а дома је већ отпутовô сам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сакривени иза шипрага, посматрамо аустријске ровове и наше мртве војнике између реке Саве и ровова... Цела равница је непомична и укочена. Нигде се не види жив створ. Језиву тишину прекида удаљена топовска паљба.
Местимично се виде непомична тела. А неки, сигурно лакше рањени, лагано се враћају. Видимо наше војнике са објавница како се, трчећи, враћају у
Остависмо га на пустој пољани и журно пођосмо. Чујемо, неко јечи. Мало даље, тамна непомична прилика... У близини неко дозива: „Друже, друже...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Затим се пружи по кревету и остаде на њему, непомична, до мркла мрака. Шта је чинила за то време — ни сама не зна: није спавала, није ништа мислила, ништа није осећала; око
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Она нема сјај његове водене, танке технике из задњег доба, али блешти од разума. Једна непомична скала од најхладнијих сивих до најтоплијих жутих тонова.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта је ово!? — узвикну он и некако запрепашћено и плашљиво погледа на нас. А ми сви бесмо као хладна, окамењена, непомична стена, на којој је извајан врхунац човечје плашње, страхоте, ужаса... Једва дођосмо к себи.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Она лови већином ноћу, а дању лежи непомична, заривена у блато, у каквој рупи на дну воде, или између камења. Зими се зарије у блато, где у летаргичном сну очекује
Као што је казано, она ноћу лови, а дању лежи непомична, заривена у блато, или у каквој рупи, или увучена међу камење. Кад мужјак достигне дужину око пола метра (што бива
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПОВРШНИ УТИСЦИ И Шћућуриле се у заливу сивом Лађе, ко тице у гнезду, и једра, Непомична, над мирним стоје сливом, И ноћ се спушта мирисна и ведра.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ниска се проређивала, мехурићи су нечујно гинули у њеном сањарењу. Дуго је лежала непомична, уживајући у себи, безименом мушкарцу нудила груди, трбух, удолицу бутина, нудила себе невину са јарким жељама, нудила
је и речи и смех, па је загњурила виле у навиљак детелине, у „газдарице“, у смех, и, да би се одморила, дуго је остала непомична.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; - слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ' мене и свег око мене; Док из сухе стене бије нова вода, И плави цветови из старога пања, И сијају као
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То кретање небеске сфере само је привидно, у ствари је сфера звезда некретница непомична. Аристархос одлучи да не мисли више ни о чему другом до о свом великом космичком проблему.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ако изађем одавде — ако се претури ова зачарано непомична СРЕТНА НОВА 1936. ГОДИНА, која ми се својим златним зубалом неуморно цери с ормара — сјећат ћу их се као и свега што
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И тебе с венцем. А туга се сплела У тајну жељу, пуну нежне таме, Која ти скрива лице све до чела, Под којом мислиш, непомична, на ме.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Дафина издише и, посве распамећен, Аранђел је тада - загледавши се дубље у њене очи са погледом који трне - видео „два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су изблиза расли и обухватали га
Тада је Аранђел најпре у њеним очима угледао „два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су изблиза расли и обухватали га
вредност, ми сада можемо замислити говорни низ који гласи: „лађе се шћућуриле у сивом заливу ко тице у гнезду, и непомична једра стоје над мирним сливом”.
римовања - у Ракићевим једанаестерцима овако преуређен: „Шћућуриле се у заливу сивом лађе, ко тице у гнезду, и једра, непомична, над мирним стоје сливом”.
То су заправо три стиха из песме Површни утисци: Шћућуриле се у заливу сивом Лађе, ко тице у гнезду, и једра, Непомична, над мирним стоје сливом. Лако се могу издвојити барем неке већ на први поглед видљиве промене.
у постпозицију, при чему су с обе његове стране зарезима назначене паузе које га синтаксички издвајају: „једра, непомична, над“ .
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Два’ест осам стојим лета, Презирући, смејући се Пакостима безбожника; Хладна, нема — За радости и за злости Непомична, неосетна, У којојзи отров-срце, Уморена љута змија, На узглавку — вечном мраку, На камену од увреда, Размрскана,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Вода је дремала, лења и непомична, изнад плодне вратимљске земље. Сви су зебли од помисли да Морава таложи на дно поплављених предела шљунак, јалову
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
цело небо обрће око једне осе, која пролази кроз стајалиште посматрача и кроз једну тачку на небу која једино изгледа непомична. Та се тачка зове Северни небески пол, а налази се у непосредној близини Поларне звезде.
Нама Поларна звезда изгледа непомична зато што она лежи далеко, далеко у продужењу Земљине осовине. Ми бисмо је видели и у по бела дана на истоме месту,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Преко лета је свака кућа имала своје госте из вароши и из Горње Вароши, а кад завеје снег, две куће као два непомична и мртва брода у зимовнику.