Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети. Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило...
Африка
Сав угаљ није још ни после вечере укрцан. Налазимо се и дале близу пристаништа, непомични на пучини. Осветљени великим лампама црни укрцавају тамно камење из шлепова. Дакар блиста.
Младићи и старији људи у тихом жагору, косо осветљени лампама. Лепи млади дерани, одвише лепи, испружени по слами, непомични, замишљени.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Видео је у њој, како се крећу, као сенке, само два‑три војника. У капији, изнад моста, чекрци су били непомични. Капија се, изгледа, ни ноћу није затварала, дизањем моста.
Понављао је да би се до гувернера затвора могло продрети, лако. А на дворишту тврђаве, непомични, остали би само мртви. Волкову се то брбљање Исаковича било досадило и једва је чекао, да тог официра види да је
Пред Ђурђем би, као пред неким тешким, страшним, медведом, стајали укочени, као непомични, препавши се, али су мајоршу пратили очима, као да је нека небесна појава, какву пре никад нису видели.
Звао се – каже документ – Марко Зимински. Многи су досељеници, у тим биткама, остали на земљи, непомични. Они, који су остали живи, одведени су на ново зборно место: Познањ.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У тишини, коју ни пролаз пука није могао да поремети, врхунци планина остадоше непомични и јасно видни, тако да Исакович, цео дан, не скидаше са њих ока.
Загледаном у ту наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила тамо‑амо, жута и сјајна као Сунце, учинише као додоле.
Матавуљ, Симо - УСКОК
У питомом бокељском затону море бјеше мирно као уље, те бродови, усидрени и привезани, стојаху непомични. Милица познаде онај, на коме купише вино, и рече приставу: — Богами, радије бих се навезла на дебело море, да ми се
Милићевић, Вук - Беспуће
Њега то све умараше, и вожња, и мисли, и натписи, и онај непомични човјечуљак с мишјим очима и огромним завежљајем више главе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Двојица последњих изнеше лагано Рајка. Али његова глава и руке биле су млитаве, очни капци непомични, а уста широко отворена. Био је још млак. У мрачној земуници нисмо ни приметили када је нечујно умро. Ипак...
А они из ровова посматрају жалосни крај својих другова, који су домалопре били живи, а сада непомични, обливени крвљу леже. Чудно... чудно.
Било их је са разнесеним грудима, други су лежали непромењени али непомични, као да су заспали. Лежало је шест наших војника са лицем наслоњеним на кундак, као да нишане... Били су неми...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Све умире онда када му је време. ОДБЛЕСАК Ноћи целе, к’о авети беле, Непомични борови и јеле Огрнути снегом мирно бде. Сви су пути завејани.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад се мокар и љут нађох на обали, десница ми је стражарила над дршком ножа, видех да је непомични човек с подигнутом руком само стабло врбе с једном једином кратком граном. Нешто отегнуто остаде у мени.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И док изударани војници стоје непомични као крстаче, јако постиђени, са црвеним образима, и ошамућени гледају сваки у свом правцу, он прелази даље.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Загледан у ту наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила тамо-амо, жута и сјајна као Сунце, учинише као додоле”.
Краков, Станислав - КРИЛА
Други се згрчили подбиј ени под нешто нагнуте плоче увијени у крила шатора, непомични мирни као мртви. Тако је било све до јутра.
Петровић, Растко - АФРИКА
Сав угаљ није још ни после вечере укрцан. Налазимо се и дале близу пристаништа, непомични на пучини. Осветљени великим лампама црни укрцавају тамно камење из шлепова. Дакар блиста.
Младићи и старији људи у тихом жагору, косо осветљени лампама. Лепи млади дерани, одвише лепи, испружени по слами, непомични, замишљени.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Очекујем да дође неко да ме изнесе. Ослонио сам се мало на руке. Око мене лежали су непомични војници. А тамо лево, негде далеко преко бугарских ровова, грмели су топови...
Малопре био је жив. Као у каквом бунилу слушам како војници говоре да на пољани виде још тројицу који су непомични... Али један, изгледа, одаје знаке живота. Командир се трже и позва поднаредника.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нико јој није одговорио. Сви су стајали непомични и ужаснути. Она је поново питала. Поново су ћутали. Онда су се нашла двојица међу окупљеном гомилом којима је било
Сви северни градови у нашој близини непомични су и у миру, посаде су тамо. — Који градови? — Па, Парамун, Субјел, Злоступ, Козјак, Борач, Брезница, Честин.
Попнем се на коња, изјашем на обалу двадесетак хвати узводно од вира наспрам газа. Погледам: и он и она су непомични. Надноси затим своје лице над њено и ја не знам да ли је љуби, или је милује; да ли оплакује њену смрт ако је мртва,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али сада је дошао час да видимо: „Ко је вера, а ко невера!“ Ветар је дувао из Руговске клисуре. Војници су стајали непомични и неми, онако промрзли и погурени, изгле-дали као залеђени. Они верују своме команданту и својим официрима.