Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Он упада усплахирен, осврћући се за собом као да га неко гони. Седа на столицу и непонуђен): Ана, чашу воде! АНА: Молим! (Оде и мало затим се врати са ча шом воде.) АНТА (испија наискап): Хвала!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
да ми не идеш тако непонуђен, жељан?... Што, синко? Зашто тако брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?... Зашто, синко?“ — И као да је он крив што је