Употреба речи непостојано у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ко одвећ много говори, обично мало мисли и суди, и оно што мисли све му је непостојано и замршено, језик му пред памећу трчи, нити је кадар себи времена дати да расуди о оном што мисли рећи.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

А слово г које недостаје, упитаћете се ви? Слово г у овом случају ће непостојано г, јер, као што видите, не постоји па се због тога готује!

Ћипико, Иво - Пауци

Тога јутра Ради беше жао оца. Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно промијениће нагоре, јер је земан томе. — Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом, самарећи коња.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ПОСЛЕДЊА ЧАСТ Добро се о тому сматрај и пробери се, велим ти, човече, за ови проходљиви век, како је свашто непостојано у њему: више са злом проходљиво неголи с добром. И почетак и дочетак плачљив му је.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности