Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(мушкарци = 90, жене 110), из села (област Левач = 99) и из града (Јагодина = 101), различитог степена образовања (непотпуна и нижа стручна спрема = 115, средња стручна спрема = 61 и висока и виша = 24) и старости (млађи, од 20 до 40 г.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Скупљена оригинална дела Љубомира П. Ненадовића изишла су у два непотпуна издања, оба у Београду; једно у 13 свезака, од 1881. до 1885, друго у 20 свезака, од 1892. до 1895. ПЕСНИК.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То је била истина, али непотпуна: он јесте добио много, али не зато што није био склон узбуђењима него зато што је његово лице показивало само нешто од
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Наша знања о Демокритовом учењу су, заиста, доста непотпуна, а то је било још у већој мери пре 170 година, када је Виланд писао своје дело.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Усамио си се, оголио до кости, створио око себе појас пустоши. Лишио си се свега, па најзад и себе сама — осакаћена и непотпуна без свега онога што те интегрира и објашњава. Други имају бар своје ланце. Ти немаш ни то.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Па ипак, кад се мало прибра, увиде сам да је та срећа непотпуна, да је тај срећни занос помућен страшном јавом, у којој се он налазио. »Шта сам ја ?... Зликовац! крвник!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« Ја вам пак могу пећи да није спремљено ништа и није готово ништа. — »Што се тиче наше војене спреме, она је непотпуна и недовољна. За артиљерију немамо довољно коња ни такума за запрегу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Притом ми је много помогла непотпуна додуше, али драгоцена Библиотека Матице српске: без ње се уопште не бих смео усудити да предузмем овај посао; у ту
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У једном погледу Караџићева победа остала је непотпуна. Србија и Војводина, са чврсто укорењеном књижевном традицијом, нису се показале спремне да екавски лик свог књижевног
Чисто лирска стања обликује с наглашеним артизмом, нарочито у сонетама Камена успаванка (1963). Слика би била непотпуна кад се не би барем поменуло постојање тако различитих песника као што су елегични Светислав Мандић (1921), естрадни
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у овом Музеју, су аутентични документи Земљине историје, а овај Музеј је архива те историје, богата, па ипак врло непотпуна. Сваки од ових фосила могао је настати и очувати се, кроз милионе година, само у врло изузетним приликама.