Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ту су дата основна правила стихотворства и известан број поучних стихова у врло неправилном дванаестерцу. Стихови су без вредности, али карактеристични као један од најранијих покушаја уметничке версификације
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
афирмацију живота), нешто анархије, фамилијарност, сувише отворене личне исповести, у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном, сецесија' и декадентизам, али са клицом обнове' у себи.
које је сменило претходно „виртуозно” песништво: Станковић, могли бисмо рећи, пише „у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном”, његово је дело „долазак примитива у високо културну средину и међу високо културне
највреднији постали Дисови песнички и Станковићеви прозни текстови написани „у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном”. 51 Најзад, Б. Лазаревић је срећно раздвојио умешност од уметности.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Личио није ни на оца ни на матер. Ружно у његову неправилном лишцу било је друкчија ружноћа него она његова оца. Ванредне очи, не само ватрене, него формално од ватре, нису биле
Погранична варош, могла је и правилном и неправилном трговином да стиче велики новац; затим, Аустрија је мазила у многом погледу ту пограничну, доста одређено српску