Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А од Бруснице преко Рудника па до Београда шума непрегледна и стаза једна једина кроз њу. иду они кроз оне гöре и час ка значеј „пусти грлö“, час пандур, те се ори она шума и
Црњански, Милош - Сеобе 1
После, када се појави Месец, постала је читава једна страна земље светла и, под мрачним брегом, читава непрегледна пољана видна.
Русија му се чињаше као једна велика, непрегледна, зелена пољана, по којој ће јахати. Деца му побољеваху – млађа је имала неке чиреве – а он цео такав, подбуо, тежак,
Иза њих, све је било само једна непрегледна раван бескрајног, прљавог снега. Тако је мислила о мужу госпожа Дафина, изнемогла од плача, умало не заспавши опет.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пред нама су дуги часови осамљености, дани ћутње, непрегледна пространства беле хартије и свет у магли; предели који очекују да буду уобличени, личности које стрпљиво чекају да их
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А овако, на одстојању, наредник га је само гледао бесно. Са торња се видела непрегледна равница, јасно оивичене њиве, и непрегледна кукурузишта са ижђикалим стабљикама као шума каква.
Са торња се видела непрегледна равница, јасно оивичене њиве, и непрегледна кукурузишта са ижђикалим стабљикама као шума каква.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ускоро се поздравим са господином министром и изађем на улицу. На улици ме изненади непрегледна маса света што се у групама таласа са свију страна, скупљајући се пред једном великом кућом.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ускоро за тим могла се са палубе брода у даљини сагледати непрегледна мрко жута равница, з а коју смо, кад смо пре шест година овуда први пут наишли, гледајући је издалека, мислили да је
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Племићи и себри. Лежи страшна смеша. Ноћ се хвата, Само муња каткад блисне. Док последње жртве стари крвник веша, Непрегледна хрпа рањеника кисне... Хоће ли ме наћи међу њима твоје Бистре очи, драга?
Ноћ просипа таму и часове касне, Ни звезде на небу да за тренут блисне. — Чекам. Нигде никог. Уз вапаје гласне Непрегледна хрпа рањеника кисне...
заборав пасти спомени по реду, И заборавићу прохујале дане, И негдашњу срећу, и данашњу беду,— Све, и снежна пола непрегледна. Авај, И малену хумку под убогом јелом, И љубав ти чедну и бескрајну... Спавај, Труни, добра душо, у покрову белом.
Заљуљано царство сурвало се с вама... Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом славна. Косовски јунаци, заслуга је ваша Што последњи бесте.
Али ће све то проћи, и, у часу, Непрегледна ће ноћ остати сама, Обући ће се свет у црну расу, Прогутаће га непрозрачна тама, Само ће, као знак истрајне моћи И
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЈУЛСКО ВЕЧЕ По стазама белим испранога шљунка Пада летње вече мирисно и тихо; Непрегледна поља плавога каћунка Освежен је ветрић милујући них’о. Лак вечерњи уздах иде преко рâвни.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Заљуљано царство сурвало се с вама. Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом славна. Косовски јунади, заслуга је ваша Што последњи бесте.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ „Хранитељу, свети спроводниче, на равнине непрегледна неба коме лику, коме легиону принадлежиш светијех житељах?“ „Видиш - каже - оне легионе те су близу горе
Од Господње стријеле удара потресе се осв'јетљено биће: непрегледна сва небесна кола; миријаде св'јетлијех мировах тајном судбом и страшнијем стресом из својијех колах искочише,
Ћипико, Иво - Приповетке
С једне стране суре боје прекоморских брдина поступно губе се у сивоме мраку, а, с друге стране, пуста непрегледна пучина, неодређена, дрхтећи у живоме шуму, пропада у зимњу ноћ.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
онако, дакле, као што и други јунаци Милоша Црњанског иконично замишљају срећу: „Русија му се чињаше као једна велика, непрегледна, зелена пољана, по којој ће јахати”.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Коњи успоравају свој кас, или је и то само привидни ефекат промене призора. Ушли смо у непрегледна згаришта, предграђа која је пожар сравнио са земљом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Вековни сан је остварен. А само три године доцније... На путу ка Голготи вукла се изнурена војска српска. Непрегледна колона пешадије, артиљерије, коморе и избеглица, гамизала је лагано преко Косова, носећи собом тугу и очај поробљене
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Неко вози, неко Стао, остве држи и вреба, док жарку Распламтјелу зубљу диже цура једна И њоме свијетли. С мора непрегледна Тихо вјетар дође, и прамење меко Мрси јој. Све ћути. Само с хриди оне Гладан чагаљ виче.