Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Писар јој приђе, весела лица. Она се обрадова његову доласку, не знајући ни сама зашто: да ли због ове самоће и непрекиднога ћутања, Или је ту нешто друго, што она и од саме себе крије.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже Вујовој кући, једва жив.