Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Сунце и месец и сва божја створења чему нас с непрестаним и неуспаватим својим движенијем уче него да се всегда упражњавамо.
Африка
Од ране младости европско лице је измучено и испраћено непрестаним, често болесним, радом мисли. Као после какве буре, бели лик је разорен чежњама, бригама, апстракцијама.
Теодосије - ЖИТИЈА
часно ту у великој цркви Вазнесења Господња у светлом и часном гробу, који му Владислав краљ беше спремио, псалмима и непрестаним песмама славећи Бога.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У ноздрвама само имала је румени и таме, а уста јој беху мања и друкчија но пре, блеђа и сасвим тиха, под једним, непрестаним, чудноватим осмехом, који се није губио ни онда када га тужно погледа.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
место — пустиња, планина, уједињеније и самоћа; који се одрекао света и пребивања с људ’ ма; који постом, неспавањем и непрестаним трудом ваља тако да осуши тело своје да му се (како вели свети Јефрем) трбу[х] за леђа прилепи; и тако сув и окорео
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Бесконачно много бескрајно малених, невидљивих атома, ковитла се, један поред другог, и они изазивају тим својим непрестаним кретањем све природне појаве у њиховом непрекидном низу и разноликости њиховој.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Стара, вјечита антиномија у умјетнику! Вјечити антагонизам између човјека и умјетника у њему, с непрестаним и увијек болним превагивањем сад на једну, сад на другу страну.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је имала неки сјај, од треперења светлости, у „ноздрвама само имала је румени и таме”, а уста су била „под једним, непрестаним, чудноватим осмехом, који се није губио ни онда кад га чудно погледа”.
Петровић, Растко - АФРИКА
Од ране младости европско лице је измучено и испраћено непрестаним, често болесним, радом мисли. Као после какве буре, бели лик је разорен чежњама, бригама, апстракцијама.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
сталним обнављањем епског сећања на постојање некада славних и моћних сопствених српских средњовековних држава али и непрестаним акцијама за ослобођење у оквирима ондашњих могућности.
При томе се тело главне јунакиње Софке приказује у покрету, с непрестаним променама и с обиљем сензација за које ранија проза није знала.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Контрола хоће да нас изненади.” Али госпа Нола је одлагала излазак још, јер је настала тмура позна јесен с непрестаним хладним кишама и ветром. Ходала је дакле само по собама. Видела је и сама, а видели су и други, да се много променила.