Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
лествицу у Станковићевој књижевној вароши, од врха на почетку приповетке спустио се до дна на њеноме крају: од неприкосновеног големаша, пред којим варош стрепи, постаје суманути, божји човек што по махалама иде „у папучама и белим чарапама”, а