Ћипико, Иво - Приповетке
Пролази поред страже: срчаније гледа у војнике и избије из града на обалу. Прво што запази сунце је, што непримјетљиво, поступице осваја комад по комад голети западне стране.
Ћипико, Иво - Пауци
У послу, у гладним и ситим годинама, пролажаше вријеме новоме начелнику непримјетљиво, и новац се гомилаше с године на годину све више и више, а и у животу напредоваше: постаде развијенији, и наочитији, и
Прве дане иза болести по цијели дан сједио би код прозора и гледао напоље. А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледа даље кроз прозор