Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ах!... „Благо оном ко се чему нада“, али ја не смем на њу ни помислити. Прошлост и садашњост својим неприродно хладним поступањем сваку су наду у души мојој следиле, и ја немам наде и немам будућности.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А друго, чак је и Туманову пало у очи да она, кад нисам ја у соби, вечно ћути, и да је опет, кад ја уђем, неприродно разговорна. Мене поче копкати. Шта је то?
Црњански, Милош - Сеобе 2
А очи су му биле поплавеле, тако, да је то плаветнило морало да се учини људима неприродно, лудачко. Дешавало се да је Виткович морао да му понавља, оно, што му је већ био рекао. Павле би се тргао и извињавао.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пушчане цијеви пред њим бљештаху на махове. Бремена за њим, на погнутим женским леђима, напомињаху вâле, који би се неприродно ваљали уз брдо један за другим! И та поворка, уз голе, љуте крше, под натмуреним небом, бјеше символична!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ови уносе у вечите елементе нешто необјашњиво и на изглед пролазно. Затим, исто тако на изглед ефемерно и неприродно као птице и слепи мишеви, струје кроз свет електричне реке, матице зрачења и таласи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
несразмерно развијено : руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.
Иде по соби и мисли о свему, што јој пређе преко главе последњих недеља. Све је одвратно, страшно, неприродно... Чуди се шта јој би, куд оде памет.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
биле срећније, ми то не знамо, али што знамо сигурно, то је: да је осећање које је убризгано њиховим поданицима неприродно унесено у њихову душу. — На то ћу ти ја одговорити, али ’ајде даље.
— Не мучи ме. Боље погледај ове ружице на јагодицама; то необично и неприродно руменило најбољи ти је предзнак смрти. Не заваравај ме, ја нисам дете. И љути ме кад говориш тако.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У томе ништа није неочекивано, још мање неприродно, будући да су „планска градња” и „конструисаност текста” карактеристичне за поезију, за стих.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И бојим се овамо да не дође, да га деца не виде. Чује се на степеницама, до врата, стењање, неприродно мљаскање устима и потмуо глас: »Моја је ово, моја кућа!