Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И тако ће се та моја вјечита бијела врата заклопити као надгробна плоча над једним непријазним изразом, чији ће отисак остати да лежи на мени док га не смијени каква друга импресија, и трајати једну своју малу
) Стао сам пред „закључаном собом”, окренуо кључ у брави и ушао. Запахнула ме непријазним хладом дуго ненаставане просторије. У зраку је још тињао изблиједели мирис етера.