Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
да је од толико стотина година међу вами христјански закон, и да јошт не знате да онај који није кадар и неће и свом непријатељу и злотвору простити, нити је, нити може бити христјанин?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НЕПРИЈАТЕЉ Мој непријатељу са два ока жарка, С ножима у отров замоченим, где си? Ти пред чијим духом падне свака варка, И о штит чији се
Нек се само један с раскршћа широка Врати са крвавом рукавицом: ходи! Мој непријатељу с два велика ока, Сви су пути празни и мрак је на води. Да те видим, страшни!
Африка
који члан, било ког суседног племена, и случајно, убио овакву рибу, племе Бобо му објављује рат као свом најкрвнијем непријатељу. Нарочито је фетишери побожно чувају у влажној земљи, и хране просом из руке као какву фантастичну птицу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А о Прајсима ће рећи да иду у битку, као зид, и не окрећу, никад, непријатељу, леђа. Ђурђе се љутио на те родомонтаде Павлове, и говорио да ће Павле да поквари односе са Русима, од почетка.
Колегија је такав егзерцир забранила. До недавна, чак и гренадири, прилазили су непријатељу, каже, на коњима. Сјахали, тек пред непријатељем, припремили, пешице, гренаду. То је била тешка операција.
и пошао пред својом коњицом, немо, прво у лаки траб, затим у галоп, да најзад полегне по коњском врату и јури према непријатељу?
Теодосије - ЖИТИЈА
“ Господе, не остави мене на радост непријатељу мојему, молитвама пречисте твоје Матере и приснодеве Марије, и светога оца нашега, твојега угодника Симеона, којим си
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Оно, изгледа, о теби причају? — упита Шаров чулећи уши. — Јест, јест, о мени и о моме старом непријатељу Жући — рече мачак, док је крчмар и даље викао: — Жућо лаже као пас, није он дошао главе Тоши.
Црњански, Милош - Сеобе 1
већ пре подне саслушао, а пред вече беше лично изведен пред Карла Лотариншког, који се бојао да ће бегунац отићи непријатељу. Док је говорио, гледао је Исаковича, брадатог и бесног, зачуђено, лорњоном. Од тога дана нису више вешали.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Док су једни копали, други су чучали, држећи у крилу гранате и шрапнеле. Дојадили смо свакако непријатељу, јер по учесталој паљби увиђамо да је решен да нас уништи.
Те ноћи Аустријанци су бомбардовали наше ровове. Са свих страна запомагали су пешаци и тражили да вратимо непријатељу истом мером.
Сељаци пале својом руком стогове сена и сламе, пуне кошеве кукуруза, да не би пали непријатељу у руке. И носећи само што им је најпотребније, спасавају голи живот и образ свој.
која се смрзава и гладује, створило се такво једно осећање и једна мисао, персонифицирани у неодољивој мржњи према непријатељу, и једној јединој жељи, да се освете за све ове муке... Али, ми и даље одступамо.
А имало их је који су сломљени напорима, па су већ отупели и остају на путу, предајући се на милост и немилост непријатељу. Тешке мисли притискују. Закорачили смо већ у Шумадију, а огромна сила наступа лаганим кораком иза наших леђа.
Кажу како су пошли да ухвате везу са трупама лево, и веле да је онај пут којим смо ми ишли незаштићен и води право непријатељу. Објаснише нам где је пук... доле у јарузи, и код пука се налази командант. Нашли смо га.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То је био гроф Драшковић. Тај човек, леп, црн, снажан, велики јунак, који је узимао митраљез на раме, па трчао према непријатељу, био се оженио неком дамом, изродио са њом децу, и није могао, од капетана, даље. Ту, и тутило.
Да будем дакле нека врста Наполеона на мосту код села Арколе. А ако читалац мисли да сам трчао према непријатељу као неки Шаплин, коме спадају чакшире, то нимало неће да ме растужи.
Притерује коња и пита како се зовем. Ја онда урличем, у ставу мирно, лицем према непријатељу, име. Он ме на нашем језику пита јесам ли Србин. Велим, Србин. Вели, добро је било.
Треба да јавим, што пре, о непријатељу који се приближава. Ја онда командујем урличући, размештам чету, дајем одстојања, а митраљезе размештам да туку,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Потужи се пријатељу — да те пожали; потужи се душманину — да ти се освети. — Ко непријатељу опрашта, пријатеља добија. — Сваком пријатељ — себи душманин. — Ко нема душмана, нема ни пријатеља.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Но пре свега, потребно је да имамо поуздање у себе саме, да чинимо своју дужност и да смо увек спремни показати зубе непријатељу“. „Како“, упаде му у реч један од већника, „да се искезимо на њ кад немамо барута?
„Она велика кула што су је непријатељски топови развалили није се, на срећу, сручила у ров, чиме би непријатељу олакшала приступ у град, већ се наслонила на бедем као пијан на плот“”. Већници почеше да се смеју.
„Бори!“, одговори им хладнокрвно Фалкенберг. „Ја ћу, вала, радије поганути, но се предати непријатељу“. Сви га погледаше, дивећи му се; знали су да говори истину.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Ето тако је она говорила, па су се Јаћиму густе веђе наједном намрштиле, а то ће бити услед спомена оног предавања непријатељу, те му се као намах грижња савести или тако нешто унутра разбудило.
гранама високих дрвета; мозгови се просипаху и мешаху са прашином и земљом, али је батерија одолевала многобројнијем непријатељу. Само што је, свакога часа, топовске послуге било све мање.
Дошли смо били до Вреоца, где је наш брат Омил био на предстражи према непријатељу, који је већ био стигао у срце наше земље. Знам да сам те тада био послао да се са Омилом видиш и поздравиш.
Петровић, Растко - АФРИКА
који члан, било ког суседног племена, и случајно, убио овакву рибу, племе Бобо му објављује рат као свом најкрвнијем непријатељу. Нарочито је фетишери побожно чувају у влажној земљи, и хране просом из руке као какву фантастичну птицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Били смо остављени на милост и немилост непријатељу. У овој нашој невољи обливао нас је ипак зрачак среће, јер ни бугарска артиљерија није могла да дејствује.
Био је то канал, у коме су се могле комотно размимоићи две мазге. Протезао се у цик-цак. Стране окренуте непријатељу биле су заштићене избаченом земљом. На извесним одстојањима налазиле су се у бочним зидовима дубоке јаме, као јазбине.
Ишли смо лагано уском саобраћајницом, која је била паралелна са главним ровом. Пели смо се све више. На страни према непријатељу била је набацана земља. Погледао сам на супротну страну, према позадини...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На све то Дадара је охоло одговарао како је гађао издајника који помаже непријатељу. Издајник заслужује смрт и само смрт. Издаја мора да буде кажњена, јер како би се људи иначе призвали својим
Наставио сам да објашњавам: поход је кратак јер у њему није суделовао Драгутин, не ради се о спољњем непријатељу државе, сигурно се неки ситни великаш у Зети побунио (Зећани су сви одреда бунџије) негде доле око Скадра, на мору.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
победи, али — као што то обично у стратегији бива у таквим приликама — министар војни није предвидео савезничку помоћ непријатељу. Уједанпут, и сасвим изненада, појави се с бока нашем развијеном фронту домаћи пас, који је дотле спавао негде у кујни.
у браку; па се учиш да чуваш стражу, што може врло често да ти затреба у браку; учиш се још да будеш храбар према непријатељу, што ти ипак не смета да му окренеш и леђа, што такође бива и у браку; и учиш се, најзад, шта је то чаркање, шта
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Затим је лагано диже и, прикупљајући снагу, настави: Јунаци!... Упните све снаге, да се одупремо непријатељу још мало... Још мало, јер нам савезничка помоћ стиже и за који дан ми ћемо заједничким напорима савладати непријатеља.
више била у питању никаква наша одлучна офанзива, већ само да се на неки начин спасе ово мало војске што је остало. Непријатељу је у огромним масама надирао са свих страна.
При мучном и тешком повлачењу војници су пролазили кроз своја села, остављајући у њима на милост и немилост непријатељу и своје породице и своју имовину.
да команданти увек мање обзира имају према додељеној јединици, и у погледу снаб-девања, и у погледу излагања према непријатељу. Наравно, сваки ће радије жртвовати оно што је туђе, него своје.
Али та територија није уступљена непријатељу по неком мировном уговору, већ нам је насилно узета... — Наравно! — добаци капетан Веља. — Виша сила!
муницију, целу спрему, оставићемо му пусто згариште, а ми ћемо се као орлови винути у планине, одакле ћемо ми нему, непријатељу пркосити. Са нама је седи Краљ... — Живео! — зачу се спонтани узвик. — Живео, живео, живео!
А ово смо учинили не зато да бисмо вас ослободили заклетве, већ да не падну непријатељу у руке. Је ли тако? Станко је ћутао. — Реци, је ли тако? — повика командир. — Кад ви кажете, господине капетане...
А у међупросторима густа шума. Требало је освајати сваки камен, свако дрво... И последње резерве уведене су у борбу. Непријатељу даноноћно пристижу нова појачања. Борба је све мучнија и упорнија.
Све се догодило тако брзо, неочекивано. Линија фронта се потпуно изгубила. Наши пешачки делови се појављују у бок непријатељу, непријатељски продиру у нашу позадину. Све се измешало, а непријатељ нас стално притискује и у стопу прати.
Услед малобројности трупа свуда смо наилазили на празне; непоседнуте просторе. Чудим се да нигде нисмо пали непријатељу у клопку. Тамо, где смо наилазили на нашу пешадију, редови су били танки и ретки.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Својим немарним ставом према непријатељу он подсећа на Михаила Глувца, који је „чекајући на мегдану да га противник нападне“, „обично седео на коњу и пушио“, и
Мрчарић Пејо је будна савест народна. У тренутку опште малодушности и попуштања непријатељу одјекнуо је прекорно и честито његов мушки глас: Боље нам је свима изгинути но у Турке давати ђевојке.
је, на пример, у двадесет другом певању Илијаде иронија упућена на рачун оних који су „јуначки“ задавали ударце мртвом непријатељу: кад је, наиме, Ахил убио Хектора и почео да скида оружје с њега, дотрчали су Ахејци и стали да гледају његово дивно
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
НИШТА ЗА ГОТОВАНЕ ДОСТА ЈЕ БИЛО МУФТЕ ДАВАЊА ПРОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ИЗМОТАВАЊА ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ Непријатељ непријатељу : Плави кактус и клекиње Самлећу те у мекиње Мада имаш гадну њушку Појешћу те као крушку Неће бити грдна штета
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
опет, крезубе зидине и проваљене капије старих тврђава сјећали су путника на издајнике који су кришом давали знаке непријатељу и одавали тајне бранилаца.
— А какво је то одговарајуће оружје? — питала је баба Вањка Широког. — Па оно које одговара дотичном непријатељу — тумачио је Ваљушко — како идемо на одбјегле дјечаке, наоружаћемо се штаповима, опасачима, уларима, шибама, бичевима;
— Не знам, дјецо. Можда су их наши војници бацили у ваздух да не падну у руке непријатељу. Јованчету пође уз тијело чудна, дотад непозната језа, запали му читаво лице и шумно га понесе некуд навише.
Лана се осмјехну. — Ти су ријешили да се не покоре непријатељу. Докле год бар једног таквог видиш, нисмо сасвим поробљени, упамти то, дјечаче.
— Хоћу, пустићу! — тврдоглаво потврди Николетина. — Кад смо ми побацали оружје из руку и непријатељу отворили пут у земљу, можемо онда пустити да нам свака швапска шуша сједне за врат. — Ти нијеси бацио пушку!
По причању пољара Лијана, партизани су заузимали положај у првим шумарцима иза Гаја спремајући се да непријатељу спријече продор даље у село.
— Кажи команданту, ако чује пуцњаву из Прокина гаја, да се не изненади. То ми ударамо иза леђа непријатељу. Пред саму ноћ вод крену стрмином према улазу у пећину. Водили су га Јованче и Мачак.
Пред саму зору Николин вод удари из Прокина гаја у леђа непријатељу, који није ни слутио шта се у току ноћи одиграло у његовој позадини.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Исправку му је написао баш онај исти адвокат буџаклија који је и непријатељу његовом написао напад на њега!... у кући Мана кујунџије несрећа.