Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А кад напуни торбу, одмах престаје да проси и диже се. Па оно што му је сувише у торби, нарочито парчад хлеба од непшенична брашна, не добро и масно умешених питâ, баницâ, он то издваја и даје.
— Чисто брашно искам, чисто... — Одбија жене кад му која случајно да хлеб од „нечиста“, непшенична брашна. А обично и не чека да му се дâ, већ чим уђе, залети се по дворишту и пошто покупи све по њему крпе, пруће,
од њега, те отада он могао слободно да иде, дрхти, скупља око себе по путевима и проси одбијајући хлеб од кукурузна, непшенична брашна. — Чисто, чисто брашно, снашке, искам. XИВ Ч’А МИХАЈЛО Био је из планина.