Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А ја, худи, врло сам слаб и маловрстан И дубина је у мени неразума, Кроштоно сам исто један лежак, И нерадин и лужица; зато и не умим Нити могу тебе хвалити онако, Како би се ваљало.