Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А неразуман и нерасудан то не може. Кажу за некаква ђака самоука да га нико није могао надговорити. То се ласно може веровати, је
будаласта сујеверија одметнули, ништа већ тога нема међу њима, него што се случи, има свој јестествени узрок зашто. Неразуман и нерасудан највише се на несрећу тужи, а неће да позна да сва та несрећа ништа није друго него његово невниманије и
Уђи у радост Господина твојега!“ Разумном служи злато његово, а неразуман и бедак дркће пред њим као пред жестоким господином и љутим мучитељем, и не сме се ни макнути.
А неразуман и високоуман хоће у свачему да има право, и тако све то луђи и гори постаје. На по пута је к добродјетељи доспео ко с
“ То изрекавши, ишчезне. Наравоученије Одвећ љубостјажатељан, лаком, или воопште рећи неразуман човек, он је дошао на ови свет да се мучи.
То је опачније, неразумније и луђе него да болестан рече: „Нашто ми здравље? И, неразуман: „Нашто ми разум и памет?“, и слеп: „Нашто ми очи?
Мучно би се и од стотине један нашао, разве да је сасвим ништа друго него марвинче. А да што би чинио? Ако је неразуман, ништа него: „Јао, леле, и помагај!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер моја реч је опет упућена вама који на себе примате суд, нека одступи од вас завист, да одступи сујетна љубав и дар неразуман, а суд праведни сачуван испитно и мерила правде и тачност истине да се разуме као да надзире свевидеће око сам онај
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, и у овом, моје слабости, моје погрешке и будалаштине дале су ми на конац познати да сам слаб и неразуман. А сврх свега, света наука, божји дар, небесни свет, наука и књиге премудри[х] и просвештени[х] људи, учени[х] људи,
Млад човек и неразуман гледа прси женске као да нису ни за што друго ту него да накићене и украшене цвећем увесељавају и наслаждавају очи
безделник — зликовац безмесно — неумесно безмолван — без речи белиградски — београдски бесловесан — несвестан, неразуман бесполезност — некорисност беспоредачан — неуредан бешчислен — безбројан бешчисленократно — много пута бир —
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
беседити: „Драго чедо, Сенковићу Иво, можеш, сине, на мејдан изићи, отићи ћеш, ал’ ми доћи нећеш: јер си, сине, јако неразуман, још ти нема ни шеснаест лета, а Турчин је јунак од мејдана, да му нема у крајини пара; на њему је руво
увод, ИИИ, 2 Ненадовићи Јаков и Алекса — в. бел. Е, 90 неразуман — неук, неискусан нете — немојте нетијак — нећак, сестрин син нијет — намера није требе — није потребно ником