Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ако ли пак не познајемо ни њихову доброту ни злоћу, ни разум ни неразумије, остаје нам да исљедимо њихова намјеренија и да се известимо зашто нам они таки совјет дају а не другојачи.
и нерасудан највише се на несрећу тужи, а неће да позна да сва та несрећа ништа није друго него његово невниманије и неразумије.
би могли ми људи осећати и чувствовати сву силу оних кротких речи вечне блажене божје истине с којима нас за ово наше неразумије укорава говорећи: „М а л о в е р н и, н и ј е л и л у ч ш а д у ш а о д т е л а, и т е л о о д о д е ж д е!
”—ово кад би ми могли пристојно разумети, довека би се морали срамити за толико наше маловерије и неразумије! Одјејаније кад се издрпа и издере бацамо га у ђубре; тело које кад остари, ослаби и изгуби сву топлоту крви, иде као
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
А зашто, дакле, у сваком закону има зли(х) и неправедни(х) људи? Није | тому закон узрок, него неразумије, слепота ума, покварено, пакостно и зло срце и преко мере љубов к самом себи.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Од колики[х] 6едствованија и напастеј избавила! И колико крат моје совете и намеренија, која би ми за моје неразумије и нерасудије штетна и пагубна била, на добро обратила! И како чадољубива мати, за руку водећи, к добром концу довела!
(сам у себи погледавши к небу мислећи), речем: „О ви, мојему срцу свете, божествене и слатке душе, простите слабост и неразумије моје. Зашто вас иштем ја у земљи, знајући да су праведне душе у рукама божјима?